недеља, 28. јул 2013.

Kika sa orasima i sirom


Nedeljna jutra na selu. Obična jutra, stvarno, najobičnija. Put do crkve kroz livade, pa kroz polje i "banjski put", preko reke. Banjska pijaca puna, pred njom starice prodaju cveće. Vazduh miriše na minulu noć, svež i rosan. I onda se sva lepota  tek rođenog julskog dana izlije kroz drevni glas zvona niz poljane i niz reku, odbije od planina i vrati natrag tamo odakle je zvon krenuo, u uski, visoki zvonik  malene, sive crkve. Po izlasku iz crkve, jutro je već zrelo. 
Zelenim putem natrag, kroz jabuke, šljive i topole.
Vladimir je često ostajao kod crkve duže, jer ljudi vole tako da se zapričaju, ne žure nigde, ne more ih brige barem tog jednog dana u nedelju, barem do podneva.

Mama i ja vraćale smo se najčešće odmah, jer ja, iskreno, nešto ne volim da se zapričavam sa ljudima.:-)
Kuća sva miriše na pecivo. Moja baka uvek ustaje prva. U to vreme, ona je još mogla da kuva i mesi, i nas je svake nedelje čekao topli i slasni doručak. Volela sam projaru, volela sam kifle, ali jednu  kiku nalik ovoj najviše. 
Čini mi se da je satima trajalo to iščekivanje - kada će Vladimir da se pojavi. Na pamet nam nije  padalo da doručkujemo bez njega, a on je baš umeo da se zapriča. 
Dočekivali smo ga poprekim pogledima, i baka i mama i deka i ja. 
- Pa što niste jeli ? - ne mnogo uzbuđen je odgovarao a  znao je zašto nismo jeli. 
Jer kada sednemo za sto, prepričavamo baki koga smo videli uz put ili u crkvi, da li su sazrele voćke, čega ima po pijaci, dok dodajemo jedni drugima sir, kriške kike i neka kuvana jaja koja baka čitavog života pokušava da nam ugura u tanjire u svim mogućim  prilikama, iako ih nikad nismo rado jeli, e, za vreme takvog jednog običnog nedeljnog doručka naučila sam i zapamtila zauvek šta je u stvari porodica i zašto je tako važna, nezamenljiva, jedna jedina i neraskidiva. 

Čak i da nemam ništa, čak i sada kada ta porodica polako vene, deka je otišao, baka je ostarila, mama često i dugo radi daleko od nas, Vanja ima svoju porodicu i dom, pa i ja sam otišla, čak i sada imam to da znam šta je porodica i da znam gde mi je rođeno srce, kako je odgajano, čijim je sve žrtvovanjem moj život dobio šansu da bude dobar. Čijom sam ljubavlju ja učena da budem dobra, bolja nego što jesam. 
Neverovatna stvar su ta nedeljna jutra. 

Neopisivim miljem obuzimaju Vam dušu. Delite ih uvek sa onima koji su Vam srcu najbliži. Kao hleb koji delimo među sobom, jutra i ljubav koji su nam zajednički zauvek nas i neraskidivo čine povezanim i bliskim. Čine nas porodicom.




Sastojci :

250 gr. mekog brašna + još brašna za natiranje odnosno mešenje
1 puna kašika meda
1 jaje
100 ml. mleka
50 ml. jogurta
2 kašike masti
1 kašičica soli
oko 50 gr. seckanih oraha
10tak gr. svežeg kvasca
50tak gr. seckanog trapista ili nekog drugog tvrdog sira ( nije obavezno, bilo bi testo fino i bez tog sira, ali ako imate pri ruci, utoliko bolje )


U mlako mleko stavite med da se otopi, pa dodajte izmrvljen kvasac i ostavite da nadođe.
U međuvremenu u brašno stavite sve ostale sastojke za testo pa na kraju dodajte i kvasac i umesite dodajući brašno da testo prestane da se lepi. Čim se fino odvaja od ruku prestanite da dodajete brašno, to Vam je i najsigurniji način da znate kada je dosta.
Ostavite ga da narasta oko sat vremena. Neće puno da naraste, nemojte da Vas to brine :-).

Još :

3 kašike masti ( podrazumeva se da možete da je zamenite puterom ili čak margarinom, ali Vam ne savetujem, testo je najprhkije od masti )


Podelite testo na 6 loptica pa svaku rastanjite na veličinu desertnog tanjira, premažite tanko mašću sve osim poslednje kore i razvaljajte na oko 1/2 centimetra debljine. Trudite se da Vam kora bude što četvrtastija.
 Fil nanesite po sredini.



Fil :

200 gr. tvrđeg kravljen sira 
1 belance
čepić konjaka ili vinjaka ( neobavezno )

Kada ste pomešali sastojke za fil i stavili ga na sredinu kore kao traku, isecite koru levo i desno od njega takođe na uske trake
pa trake preklapajte, kao da pletete pletenicu.


Kada završite, umotajte kraj kako Vam odgovara, prebacite pletenicu na pleh pokriven papirom za pečenje.

Još :

1 žumance ili belance za premazivanje ( ja sam imala višak belanaca od ranije, pa nisam razbijala novo jaje za fil i premaz :-) )

Premažite belancetom ili žumancetom obilno.


I još :

za posipanje - mak, susam, kim ili seckani orasi - ono što volite


Pospite, ako želite, onim što ste izabrali i pecite na 180 oko pola sata. 




4 коментара:

  1. Prelepe su i priča i kika! :) Volim orahe u slanoj kombinaciji. Isto motam jednu štrudlu, ali od kvasnog, lisnatog testa.

    ОдговориИзбриши
  2. ....niste hteli da jedete dok ne dođe...eh, kako se ti nezamenljivi rituali porodičnog života gube, kako ih nužnost da uhvatite korak sa zahuktalim životom u gradu satire..kako svi negde žurimo, a život, onaj pravi nam klizi kroz prste, poput peska se izmigolji...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, upravo tako, i nažalost, malo toga možemo da uradimo da sprečimo to :-X.

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)