недеља, 07. јул 2013.

Ivanjdanski kolačići


Lepi letnji praznik osvanuo je  sunčan, svež, zelen.
Pamtim ga baš takvog, oduvek. U mom selu ga zovu "Ivanjdan" iako bi trebalo da bude "Ivandan". Svejedno.
Inače, sami početak jula verovatno mi je najdraže doba godine. Volim i kasni avgust, ali njega već volim setno, jer na kraju zamiriše na jesen.
Leto volim zbog reka, livada i kajsija. Volim ga jer se raskošna lepota prirode tada u punom cvatu prosipa u naše vrtove, bašte, korpe, na naše praznične trpeze. 
Jesen je puna zrelog roda, ali nju već preliva tiha bojazan od zime, meseci i dana kada priroda svojeglavno spava i ćuti.
A leto je kao razragani mladić koji ne misli na sutra, širokogrudo prosipa iz naručja višnje, jabuke, breskve, kajsije... 

Vremena se brzo menjaju, a i mi sa njima. Kao da je prošla večnost od onih letnjih dana koje smo provodili u dvorištu, nezainteresovani za ozbiljne priče i misli, slobodni, bezbrižni, radosni, drugačiji.
Leta su postala pretopla, mi smo odrasli i polako starimo. Mi žurimo i nemamo vremena za ove kolače, jer treba nam nešto konkretno, da potraje bar 2-3 dana, jer imamo obaveze i silno nam je stalo da što više vremena provedemo baš odrađujući njih, jer tako prosto mora da bude. Moramo da brinemo o sebi, to više ne čine ni mama ni baka, premda bi želele. 

Danas je praznik, nedelja, juli. Danas su me kajsije gledale sa osmehom i podsetile me da je leto, da su zrele i da bi valjalo spremiti ivanjdanske kolačiće naših starih. 
Ja nemam kod sebe takav poslužavnik, ni čaše, ni stari heklani milje, nemam viljuškicu kao što je imala starica koja je živela u najlepšem seoskom dvorištu. 
Nemam čak ni recept, kroz maglu se sećam i miljea, i viljuške i kolača. Jer kada Vas baka povede sa sobom u selo, Vi se strahovito stidite, krijete lice, odbijate da jedete, ali pamtite, pamtite. 

Danas se setih svega, odlazaka sa bakom u selo, iako su bili retki, setih se i dvorišta i tacni i kolačića. 
Evo kolačića kod mene, gledaju me i mirišu na davno zaspala leta. 



Sastojci 

10 zrelih ali čvršćih kajsija
      4 kašike vinjaka ili konjaka
     50  gr. mlevenih badema ( a možete da probate i verziju sa kokosom )
       50 gr. šećera
      50  gr. putera


Pomešajte šećer i konjak/vinjak pa dodajte istopljeni ili omekšali puter i na kraju mlevene bademe ili kokos, da masa bude gusta i sipkava.
Kajsije operite dobro, prepolovite i izbacite košticu, pa ih poređajte na pleh pokriven papirom za pečenje i napunite filom tako da na svakoj polutku bude kupica. 
 Stavite u rernu ugrejanu na 180 nekih 10 minuta.

Još :

 2 belanceta 
2 kašike vanilin šećera
2 kašike brašna
malo praška za pecivo

Dok se kajsije peku belanca ulupajte u čvrst sneg pa dodajte šećer. Isključite mikser pa umešajte nežno brašno pomešano sa praškom za pecivo. Nakon što su se pekle 10 minuta izvadite kajsije iz rerne pa na svaku špricem ili kašičicom stavite malo testa od belanaca pa vratite u rernu na još 10 minuta, najviše 15 minuta.
Možete služiti i toplo i hladno, ali meni su ovi kolačići draži ohlađeni.
*Možete samo da ispečete kajsije sa nadevom bez  testa, a ako puter zamenite margarinom dobićete finu, brzu voćnu poslasticu koja je uz to i posna.

4 коментара:

  1. Sviđa mi se ovaj kolač zbog toga što se jednostavno sprema. :-) obožavam ja da jedem kolače od testa, al za testo je potrebno biti vešt.Ovaj kolač je po mojoj meri. :-D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ovaj čak može da se spremi i bez ovog testa, onda je u stvari samo malo aromatizovana pečena kajsija, ali nije ni testo neki bauk :-)).

      Избриши
  2. Divna priča, divno sećanje, a kolači...prelepi! Pravi letnji! Volim i ja ovaj praznik zbog onih venčića od poljskog cveća, obavezno ili napravim sama ili kupim i okačim na vratima.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala puno, Suzana :-). Ja ove godine ostadoh bez venčića, ali bar imam kolače :-)).

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)