Seljačke savijače

Eh, bila su nekada leta !
Letnji raspust, naše staro dvorište, moje kutijice od kreme, tada zvane "pomada", ( danas taj naziv nije dovoljno otmen ), seme bokvice, i ja :-).

Lutke nisam nikada volela, mrtve, buljave stvari. Malo su me i plašile, priznajem, koliko god ljupke bile. Volela sam kaleidoskop, kupljen mami za peti rođendan, velikog medveda od pliša, ali onog starinskog, tvrdog, kupljenog takođe polovinom prošlog veka. I volela sam kutijice od pomade :-).

To je bila "Fa" pomada, a kutijice su bile moje šerpe. 

Mogu da kažem da sam provela detinjstvo spremajući ručkove, kako se ta moja igra zvala. Uglavnom sam potapala seme bokvice u vodu i mešala drvcetom. Od maslačka sam pravila supu. A jednom sam ostavila i zimnicu :-). Ubuđala se za par dana.

Igre sa loptom dešavale su se uglavnom uveče, na brdu prelivenom kasnim suncem, livadici kraj starog šljivika. Knjige su došle nešto kasnije. A ručkovi su bili uvek. Potkradala sam baku kada nije tu, utrčavala u kuću da uzmem malo aleve paprike ili bibera. 

Među svim posebnim danima koje pamtim, nekako su u najtoplijim sećanjima oni koji počnu tako što na stolu u dvorištu vidim svoju drvenu dasku. To je bio siguran znak da baka pravi neke kifle, i da će mi dati testo.

Bile su to divne, meke, bele loptice, oblačići moje fantazije da sam kuvarica.

Tako mi je malo bilo potrebno da budem potpuno srećna. 

A onda sam naučila "kako malo treba da se bude sretan, 

                                 i sto puta manje da se večno pati."

Dok sam razvijala kore za ove male, seoske letnje savijače, mislila sam kako mi je nekada malo bilo veliko, a sada mi je i veliko premalo za sreću. Jer sada imam prave šerpe i testa koliko god poželim, ali u svemu tome nema onog ustreptalog i bezbrižnog ushićenja, nema tih letnjih dana koji su mirisali na suve otkose i prezrele šljive, nema ni dvorišta, nema ni šljivika. Pa svejedno, sa setom i sa velikom ljubavlju gledala sam meke, brašnjave  bele loptice na svom radnom stolu. Ma da, ja i dalje volim iste one igre koje sam volela u detinjstvu. I uvek je tako bilo i uvek će tako da bude. Kuvam jer volim. Umorna, tužna, povređena, ljuta, radosna ili srećna, kad uzmem u ruke testo, sve bude dobro. 

Nisam ja neki stručnjak za testo. Više tu ima moje ljubavi nego umeća. Napredovala sam mnogo u odnosu na svoje prve kolače, verovatno je dobar deo nas ispekao nekada "kolače" koje su kasnije pokljucale kokoške. 

Tada sam bila srećna što su se moji kolači kokoškama dopali :-). Dobro je biti dete. I dobro je igrati se testom. Kod mene se te dve stvari skoro i  ne razlikuju :-). 

Sastojci :

Testo :

300 gr. mekog belog brašna

1/2  kašičice soli

oko 200 ml. vode

1 kašika ulja

Od navedenih sastojaka zamesite čvrsto testo, nelepljivo, kao plastelin. Ako je potrebno dodajte još vode ili brašna ali oprezno, ja sam dodala možda 2 pune kašike brašna. O izradi testa pisala sam ovde i ovde. 

Razlika je u tome što ovo testo treba da podelite na 4 dela, i da svaki deo razvijete što tanje, pa će Vam biti lakše, jer ne tanjite celu koru. Na radnu površinu posutu brašnom stavite lopticu, razvijte je oklagijom koliko god možete, pa onda podvucite ruke i tanjite u krug. Ako Vam krajevi ostanu deblji, otkinite ih. Kore će biti prozirne, ali pazite da ne preterate, kao ja ovog puta. Nadev za ovu pitu je prilično tečan i zato se jako tanke kore vrlo lako pocepaju i nadev se izlije. Dakle, neka budu debele kao deblje kore za savijaču.

Ja sam zaboravila na to, i tanjila, tanjila, tanjila, to se na gotovoj piti ne vidi, pužići se malo rašire umesto da ostanu deblji, ali u trenutku pripreme može da Vas uplaši curenje fila na sve strane. I ako se to desi, nije ništa strašno, ispeći će se pita  i biti podjednako fina, ali možete to da sprečite.

Kada ste razvili sve četiri kore, pripremite fil.

Fil :

1 kašika masti ili ulja toliko da pokrije dno

3 manje tikvice

2 jajeta

200 ml. kiselog mleka

1/2 kašičica soli

malo bibera

Ugrejte mast pa ubacite u nju tikvice seckane na sitne kocke, posolite i pobiberite pa dinstajte dok sva voda ne uvri a tikvice se pretvore u sivkastu masu ne baš primamljivog izgleda. To će trajati možda 20tak minuta, možda i duže, zavisi od temperature, ali bitno je da najveći deo vode ispari i da se tikvice raspadnu.

Skinite sa vatre i prohladite, pa dodajte dva umućena jajeta i kiselo mleko.

Promešajte lepo pa smesom filujte kore. Najbolje je da nadev stavite na sredinu kore i razmažete tako da bude ravnomerno raspoređen. Nemojte koru da savijate kao rolat već prvo sa obe strane prikupite pa tek onda zamotajte onako kako Vam se čini da će nadev biti najbezbedniji. Savijte u puža i brzo prebacite na pleh pokriven papirom za pečenje. 

Uradite to sa sve četiri kore, premažite svakog puža sa malo ulja ili masti, pa pecite na 200 otprilike 40 minuta. 

* Ako mislite da je ovo suviše rizično, varate se. Sa druge strane, savijačice su meke i sočne toliko da zaista preporučujem da ih probate. A nadev, naravno, možete da koristite i za filovanje gotovih kora. Mislim da bi za standardno pakovanje kora od 500 gr. trebalo duplirati mere. Ali naravno, savijače su mnogo slađe sa domaćim korama, a izrada traje oko pola sata. Ako prvo stavite tikvice da se dinstaju, pa krenete da radite testo, uštedećete još vremena.