Ruska torta ( sa suvim kajsijama i šećernim prelivom )

Ne znam zašto se torta ovako zove, ali verujem da sa Rusijom nema nikakve veze. Zapisana je pod tim nazivom u crvenoj svesci, a to mora da se poštuje, ipak :-). Iako torta nema veze sa Rusijom, mi   

( porodično) itekako imamo, pa ovakvo ime svakako obavezuje :-).

Moj pradeda Nikolaj, sin donskog atamana,  došao je u Srbiju 1914.-te, bežeći pred revolucijom kao dečak i više nikada nije video ni majku ni Rusiju. Mog su deku do njegove smrti u selu zvali " Rus", moja mama i tetke su bile  "Ruskinje", a brat i ja smo već nekako postali autohtoni :-)

Neobičan je osećaj kada ste vezani za nešto što nikada niste upoznali. Premalo su dve  ili tri generacije da zacele tako bolne rane, da se zaborave slike iz detinjstva. Iz tih sećanja lako je ispresti čitavu jednu ljubav. O Rusiji me je, ipak, najviše naučio Jesenjin. Više nego ruske bajke na kojima smo odrasli, prepričane nam pradedine priče, jer ga mi nismo upoznali.

Jer  ja kad kažem da volim Rusiju, ili Srbiju, mislim na Don, na Moravu, livade, reke, zelene poljane, male sakrivene crkve, breze i hrastove, bajke i pesme. Mislim na neku sopstvenu bajku o svemu tome. Znate, neki ljudi maštaju i vole daleke, egzotične plaže, metropole Evrope i Amerike, neki vole "svoje"  i samo svoje, a ja eto, volim te, livade, reke, mirise, svice, popce, visoke vrele letnje trave, i čije god bile, sve su moje. Spremajući ispit, nedavno, pročitala sam o kozacima ovo :

" Kozaci nisu bili ni rasa, ni nacija, ni pleme-oni su bili družina ili skup družina; izazazov veličanstvenih razmera koji se isprečio uređenom društvu teritorijalnog suverena (...) Mada je država za njih obično značila prisilu pre nego sigurnost, oni su sebe videli sve više kao deo nečega većeg u nadama i mašti naroda nego što je država ikada bila : pripadali su svetoj Rusiji."

Pa tako nekako i ja sutone kraj Morave, kao i one zamišljene kraj Dona, vidim većim od države, od imena, od svega što se meri materijalnim.

 I zato mi je baš drago što pišem recept za rusku tortu koja uopšte nije ruska :-) Ali u mom selu je "ruska" i ja je zato volim. Dobro, ima još razloga da se voli ova torta. Otkriću Vam sve :-))

Sastojci :

Kore :

8 jaja

16 kašika šećera

8 kašika mleka

8 kašika ulja

8 kašika brašna

8 kašika kakaa

1 prašak za pecivo

Umutite jaja sa šećerom dok ne budu penasta i bela, pa smanjite mikser na najmanju brzinu, dodajte mleko, ulje, pa onda mešavinu kakaa, praška za pecivo i brašna. Ja mutim mikserom sve vreme, inače mi se brašno uvek zgrudva.

Sipajte u kalup prečnika 28 ili 26 cm. najmanje, obložen papirom za pečenje, pa pecite nekih 40 minuta na 180. Probajte čačkalicom, treba da izađe suva iz sredine testa.

Pečenu koru presecite na 3 ili 4 dela. Ja baš tome nisam vična, ali Miša jeste. Ovo testo se lepo seče kada se ohladi.

Krem :

4 žumanceta

1/2 l. mleka

10 kašika šećera

200 gr. putera

100 gr. suvog grožđa ( možete ga izbaciti ako ne volite )

200 gr. suvih kajsija

60 gr. brašna

Suvo grožđe i kajsije potopite u toplu vodu i neka odstoji oko pola sata. Mleko sa šećerom stavite da se greje na pari, dakle u manju posudu koja se nalazi u većoj, u kojoj vri voda ( na šporetu ). Žumanca umutite žicom ili mikserom, pa dodajte malo mleka od ovih 1/2 litra i umešajte brašno, pa sipajte u mleko na pari koje je ugrejano do vrenja. Mešajte dok se fil ne zgusne, biće kao gušći puding. 

Skinite sa vatre pa dodajte puter i mešajte dok se ne istopi, pa stavite da se hladi.

Kada se fil ohladi, dodajte mu suvo grožđe i seckane suve kajsije. 

Još :

oko 50 ml. soka  ili domaćeg sirupa od maline ili borovnice

Korice četkicom ili kašičicom kvasite sokom pa premažite filom, i to uradite sa svim korama osim sa poslednjom, nju samo premažite/pokvasite sokom.

Preliv :

oko 500 gr. šećera u prahu

2 belanceta

malo soka od kajsije ili sirupa od pomorandze, da obojite preliv

Mešajte šećer sa belancima da dobijete gust preliv koji može ipak lepo da se maže.  Preliva će Vam verovatno ostati, možete da smanjite meru, ali može da se desi da Vam bude malo. Smesa treba da pada sa kašike a ne da curi, ali nikako da bude suva. 

Sipajte preliv iz posude stavljene nad tortu tako da pada na sredinu, i pustite da se ravnomerno sliva ( to treba da bude sporo, ne da curi kao na sve strane ) pa samo malo zagladite ili povucite smesu u pravcu u kom se neravnomerno sliva.  Stavite tortu na hlađenje.

* Ako ne volite ovaj preliv ili nemate iskustva sa njim, možete da stavite i čokoladnu glazuru. Finu opservaciju na temu šećerne glazure napisala je Jelena  ovde i mislim da će Vam njena uputstva biti više nego korisna, iako se sastojci za njenu glazuru razlikuju od mojih. Meni je jednostavnija ova "moja " glazura, ali možete da pokušate da uradite i njenu, a uputstva za bojenje, gustinu smese i nanošenje važe za obe. Vidite da to kod Jelen izgleda fenomenalno.