четвртак, 11. јул 2013.

Medenjaci sa belom kafom i kremom od čokolade


Stvarno ima nas koji nismo nikada želeli da odrastemo. 
Odbijala sam to tvrdoglavo, uporno, sve dok nisam pošla na put, znajući da više nikad neću da se vratim, bar ne trajno, zauvek.
Reći ću Vam istinu, ja da studiram nisam htela. Iz mnogo, mnogo razloga. Niti nauku volim, niti me inspiriše, ali odlazak od kuće i dolazak u Beogradu bili su moj najveći strah, i na kraju, moja odluka, jer ne možemo uvek da radimo samo ono što želimo.
Da je život tekao mirnim tokom, u Beogradu bih odrasla, jer sam tu rođena i otac mi tu živi i danas. Ali ja ne znam najsigurnije ni gde ni kako. Majčin povratak na selo, kod svojih, opredelio je u velikoj meri naše živote.
Ja se vezujem čvrsto za mesta i ljude, za slike i mirise, i ono što zavolim jednom ne može da bude zamenjeno.
A onda odjednom vidite sebe kraj prozorskog stakla, vozite se nekuda, protiv svoje volje, ali svojom odlukom, stižete u neki veliki, čudovišno veliki dom, ulazite u svoju čudovišno malu sobu i osećate da ste vekovima daleko od svega što volite.
Meni je raspakivanje bilo najteže. Otvorim torbu a iz nje me prosto ošamari miris bakinog omiljenog praška za veš, stavljam stvari u taj tuđi orman na tuđem mestu, i čini mi se kao da skrnavim miris svog doma.
Došla sam u Beograd sa nešto malo odeće, jednom praznom sveskom i jednom slikom, ali Vam neću reći čijom. Previše je detinjasto.

Ponela sam još sa sobom i jednu kutiju, običnu plastičnu kutiju, ali iz nje su, kada sam je otvorila, kao zlo iz Pandorine kutije, neke dobre i vredne uspomene, moje detinjstvo, moj život, moja velika ljubav prema porodici i domu, miris ovih medenjaka obojili sve, bezlične zidove, prašnjave zavese, stočić na koji sam spustila svesku.
 Veliki italijanski revolucionar Đuzepe Macini je rekao da je porodica domovina srca.
Te reči sam silno zavolela tek po dolasku u Beograd. Mrzela sam u prvim danima i fakultet, i studentsku sobu, i ljude, i samo sam želela da se vratim.
A nisam se vratila. Mesta nas vezuju neodložno. Dobila sam prijatelje, zavolela antropologiju i ispunila obećanja sa kojima sam pošla od kuće. Na fakultetu sam upoznala Miloša, i praktično , povratak u život koji sam imala pre je nemoguć. 
Uvek nas dve ljubavi raspinju više nego mržnje ili kajanja. 
Ili dva mesta.
Ali bolje je biti srećan na oba nego nesrećan. I ne može čovek imati dva srca i dve domovine. Imam samo jednu porodicu, iako nije cela na jednom mestu.
Nikada nisam sama pravila ove medenjake, i dugo, dugo ih nisam jela. To nije bakin recept, ona je
čitavog života koristila sam Patin kuvar i svoju crvenu svesku. Broj kuvara i časopisa koje je moja mama skupila daleko premašuje Vaša očekivanja :-) pa je i ona malo nesnađena u tom haosu :-). 
Pa opet, toliko ima draži u porodičnom prevrtanju po rukama tih sveščica i knjiga, čitanju, upoređivanju, promišljanju. I onda nađete pravi biser. Zaturen, neprimećen, u ćošku neke stranice. 
Moj brat nikada nije nosio hranu od kuće u dom, a ja sam nosila ponekad...ove medenjake. Da mi dom bude bliže , da bih mogla srcem da zavolim tu sobu. I zavolela sam je. Od onih prvih suza, sa kojima sam u nju prvi put ušla, pozdravila sam se, i prihvatila činjenicu da odlascima ne gubimo ono što smo imali već dobijamo ono što nismo.

Sve te studentske sobe, dane, noći, ja  sada sve volim. Volim miris koji sam posle sebe ostavila na tom mestu koje me je  na prvom koraku uplašilo svojom bezličnošću. To je miris ovih medenjaka.
Čak volim što mi je ta jedina slika, nespretnoj, upala između onog drvenog naslona stola i zida, i nisam uspela da je izvučem nikada. Možda je jednom neko nađe.
Vi ste pronašli ovaj recept i mislim da možete da budete zadovoljni :-). Neobičan i upečatljiv, ovo je više kolač nego medenjak,  mek je kao dušica i poseban u svemu. 
 Kao što su posebne želje, uspomene i ljubavi svih nas. Neponovljive i divne.


Sastojci :

150 gr. masti
3 žumanceta
2 kašike meda
300 gr. brašna + koliko je potrebno da se meko testo ne lepi, ali mislim da ćete dodati još toliko, jer sam na duplo manju meru ja dodala 16 kašika brašna
vanilin šećer

2 dl. mleka
1/2 kvasca
2 kašičice kafe
1 kašičica meda 

Ugrejte mleko pa mu dodajte med i kada bude blizu vrenja, stavite kafu i prokuvajte kratko, pa stavite da se ohladi toliko da bude mlako, i da možete da promešate prstom. Izdbrobite kvasac i ostavite da raste.
U mast umešajte žumanca, med i šećer pa dodajte brašno i narasli kvasac. Promešajte pa dodajte brašno dok ne dobijete jako fino, meko ali nelepljivo testo, pa ga formirajte u kuglu i ostavite da naraste.

Dok narasta skuvajte fil.

Fil:

500 ml. mleka
10 kašika šećera ( smanjite ako Vam je previše )
6 kašika skrobnog brašna ( gustina )
1 kašika kakaa
60 gr. čokolade


Na pari ugrejte mleko sa šećerom ali prethodno odvojite nekih 50tak mililitara pa umešajte skrobno brašno. Kada mleko bude blizu vrenja, dodajte razmućeni gustin i kuvajte dok se ne zgusne sasvim. Ne morate ovo da radite na pari, ali meni kremovi uvek zagore ako kuvam direktno na ringli :-).Kada bude gusto, dodajte kakao i čokoladu, pa kada se ona otopi i smesa bude jednolična, skinite sa vatre i ostavite da se prohladi.
Od testa otkidajte komade proizvoljne veličine, ja nemam mnogo strpljenja i uvek kad pravim ovakve kolače, na kraju to budu neke pozamašne pogače. Uglavnom, slepite testo u kružić, stavite fil na sredinu i formirajte lopticu. Pazite koliko ćete fila staviti, neka ga bude taman toliko da jedva zatvorite lopticu, a da ipak ne iscuri. Možete i manje, ako niste sigurni. Ako Vam je lakše, rastanjite celo testo, manjom čašom vadite krugove pa ih filujte kao što se pune krofne.
Uglavnom, poređajte ih na pleh obložen papirom za pečenje i ostavite još 10tak minuta da rastu, a onda pecite na 180 od 20 do 25 minuta.

Još :

Šećer u prahu zamirisan vanilom - po želji  


* Pošto ove medenjake nisam nikada ranije sama pravila, testo mi je, u pravi mah kad sam dodala kafu malo neprijatno zamirisalo. Napominjem Vam samo da se ne zbunite ili demorališete, osetićete neodoljiv miris čim sve lepo stavite da se peče.
** Ako Vas mrzi da kuvate čokoladni krem, ili možda krem od vanile, možete 3 preostala belanceta da iskoristite tako što ćete ih umutiti sa šećerom, dodati mlevene orahe ili kokos, pa napuniti medenjake.
*** Od pola mere sam dobila 14 povelikih pogačica. 







12 коментара:

  1. Možeš slobodno blog da prebaciš u kategoriju "kulinarsko - literarni" i da ovde preseliš i "Isidora", mislim da će imati dostojno društvo ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sve je na svom mestu, "Isidor" je ipak jedna istinski teška priča, a to baš ne otvara apetit :-).

      Избриши
  2. Uvek me svojom pričom vratiš u neka prošla vremena a tako je i sada...Ja sam kao student od kuće uvek nosila štrudle, mamine bele kiflice s orasima i pekarske kifle :) Koje je to uživanje bilo kad onako tužna zbog povratka u dom, daleko od porodice, zamirišu mamine delicije a ja jedem i gutam knedle. Kasnije sam, kako se širio krug prijatelja, sve delila s društvom uz kafu i nestalo bi tuge a i kolača za tren :)
    Sada s ćerkom proživljavam te dane, mesim joj omiljene kolače i učim da je sve lepše u studentskom domu kad se ima s kim podeliti :)
    Probaćemo ove medenjake kad dodje jesen i povratak u prestonicu :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E, baš tako, to gitanje knedli mi je poznato :-) Sad su mi to stvarno lepe uspomene, a što pre i ćerka nauči da uživa u tim trenucima, biće joj lakše i lepše. Ja bih se čak u neke dane vratila, a mislila sam da to nikad neću reći :-)).

      Избриши
  3. Baš dobar recept i divan tekst, kao i obično ;) p.s : da nikud ne odemo ne bi znali koliko je lepo kad se vratimo ;)

    ОдговориИзбриши
  4. Reči koje inspirišu! Reči koje kazuju životnu mudrost. Najviše mi se dopada pouka da kada odemo ne gubimo ono što smo imali, već dobijamo ono što nismo. :-) to, mi se mnogo dopada... Toliko je lepa rečenica da ću je zapisati i okačiti na zidu, da me podseća uvek kako nam život uvek nešto daje! :-)

    ОдговориИзбриши
  5. Moje asocijacije na ovaj blog su: toplina, sunce, nostalgija!
    Dođeš pogledati recept, a kad odlaziš, osim recepta, nosiš više topline u duši :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Takva je i moja asocijacija na sve vas, divne ljude, koji mi dajete neku veru u to da nije besmisleno deliti misli, osećanja i uspomene sa drugima.
      Vratite se uvek :-)))).

      Избриши
  6. Uživam u tvojim pričama i receptima, i ovi medenjaci su me privukli, ali priča je ipak ona koju izdvajam i ona koja me sasvim dirnula , odličan post !

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala.
      Bilo kakvo pisanje bilo bi besmisleno kada neko ne bi umeo da pročita, jer i to treba umeti.
      Hvala :-).

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)