субота, 13. јул 2013.

Romantične rolnice


Ja sam u mladosti uglavnom birala pogrešno. I školu, i manastir, i još ponešto. Ili su možda ti izbori bili pravi, ali sam se svejedno sa pola puta vraćala.  Pa ipak još nisam naučila da ne verujem sebi :-).
Tvrdoglava ? Možda.
Preneću Vam svoje iskustvo - kada je Vaš izbor  ljudima neshvatljiv, učiniće moguće i nemoguće da Vam stanu na put.
Gvozdenom upornošću ja sam se borila za svoj izbor, a teške klevete i uvrede postajale su teret onih koji su ih izgovarali. Nijedna me nije dotakla.
Kada ne sumnjate u svoju odluku, možete zaista da pobedite ceo svet.
Ali ja pobedu i nisam želela.
Želela sam mir i dom. To imam sada i ponosna sam na ćutanje kojim sam odgovarala svima.
Sve ono što su drugi videli kao sudbinske razlike između mog Miše i mene, u stvari su bile nevidljive, tanane spone koje su nas vezale za večnost. Suštinu jednog odnosa poznaju samo oni koji u njemu učestvuju. Ono što u suton izgleda kao ljubav, u zoru može da se pokaže kao varka.
Ono što u zoru izgleda nemoguće, u veče Vam život spusti u naručje kao najlepši dar.
Sreća je promenljiva, ali zaista prati hrabre.
U tim prvim danima,dok se i nama dvoma još uvek sve činilo nestvarno i neuhvatljivo, kada smo se još viđali "kod konja" u 6 i provodili večeri šetajući, još pomalo jedno drugom strani, otkrili smo  restorančić, predivan, romantičan i naš.
Ja Vam nisam za restorane. Kako bi baka rekla "nisam za u narod" :-).
Za mene je najlepši izlazak ako me povedete u berbu šipuraka ili jabuka, ako me pustite da sama lutam kraj pruge, kroz stari šljivik, ako pođete sa mnom u livade.
Ali, mesto našeg ljubavnog susreta bio je grad koji nisam volela. U tom gradu mi je čovek kog sam zavolela pokazao predivne skrivene gradske bisere koji će mi uvek biti dragi. Plemenita osećanja mogu da oplemene svako mesto, da mu utisnu trajni pečat topline i učine ga prepoznatljivim zauvek ljudima koji su nešto lepo, dobro i vredno tu podelili po prvi put.

Stoga ono što sam ranije pisala dobija svoj potpuni smisao. U svoj svojoj zaljubljenosti u selo, nikada neću smetnuti sa uma da mi je život poklonio ljubav tu gde je nisam ni zamišljala ni želela. Moj iskorak iz sveta koji volim  nagrađen je mnogostruko. Jer je hrabrost retka vrlina u svetu koji priznaje samo korist.
U jednoj svojoj pesmi, Dobrica Erić je napisao :
- "Kada umrem, prenesite me kroz sve moje njive".
Kada umrem, prenesite me kroz sva mesta na kojima sam volela i bila voljena. Ali mi dozvolite da počivam tamo gde livade, ptice i nebesa osećam kao sebe.
Uvek bih birala isto.
Mislim na svoj put.
 Mislim i na rolnice :-).
Kada sam prvi put sa Mišom bila u restoranu, kome ne pamtim čak ni ime, naručila sam samo vodu. Jer ja sam beskrajno naporna i zahtevna u svojoj preteranoj stidljivosti. Siromašna devojka sa sela koja nikako, nikako ne želi da neko drugi nešto plati umesto nje. Ne zbog nekog ponosa, nego da taj neko ne bi bio siromašniji.
Kada smo, već naredne večeri, posle duge, prolećne šetnje Skadarlijom, Kalemegradnom, Knez Mihailovom, ušli u mali, romantični i neobični restoran, mene je tako ponela pozorišna lepota mesta, neka pitoma raskoš sa dahom kiča koji je prostor činio renesansno dekadentnim,  da sam pristala nešto i da pojedem. I to, na Mišin nagovor, baš jedne ovakve rolnice.
Mislim da su te restoranske rolnice pravljene od beskvasnog testa, ali sam ovu rekonstrukciju " na slepo", iskoristila da ih doteram tako  da nam baš sasvim budu po ukusu.
Miša malopre reče da je ovo verovatno nešto najlepše što sam do sada napravila.
Ma, da li je moguće ? :-)
Nije, naravno, ali i on misli što i ja.
Kako je dobro što imamo svoj dom, svoje predivne uspomene. I što imamo jedno drugo.



Sastojci :

250 gr. brašna
10 gr. kvasca
1/2 kašičice meda
1 žumance
40 gr. putera
oko 100-150 ml mleka
1 kašičica soli


Ugrejte mleko sa medom da bude mlako pa u njega razmrvite kvasac i poklopite pa sačekajte da naraste. Brašno pomešajte sa solju, dodajte žumance, malo omekšali puter i na kraju mleko sa kvascem.
Ako je potrebno, dodajte još brašna da biste umesili meko, nelepljivo testo, pa ga ostavite da narasta oko pola sata.


Za premazivanje :

70 gr. putera - 100 gr. najviše
60 gr. masti

  Puter i mast treba da budu meki ali ne sasvim otopljeni. Testo podelite na 6 jednakih loptica, pa svaku rastanjite najviše što možete oklagijom, premažite tanko puterom i rešajte jednu na drugu. Poslednju nemojte da namažete već pospite brašnom pa sve zajedno razvucite u veliku koru, premažite opet puterom, preklopite jednom, opet premažite i preklopite, dok ne dobijete kvadrat koji je predebeo da biste ga opet preklapali. Umotajte ga u providnu foliju i stavite u frižider dok ne napravite fil.


Fil :

1 pileći file - oko 200 gr.
1/2 kašičice soli
1 kašičica ljute mlevene paprike - podesite prema ukusu. Meni je previše, Miša kaže da oseća samo " blagu uspomenu na ljutinu " :-)
začin koji volite - kod mene bosiljak
po ukusu bibera
1 kašika putera, ulja ili kašičica masti

Piletinu isecite na najsitnije kocke, zaista treba da budu sitne. Stavite ih u vrelu masnoću pa pržite dok ne pobele. Dodajte so i začine, pustite da tečnost ako je ima ispari i skinite sa vatre.

Izvadite testo iz frižidera, skinite foliju, stavite ga na sto i ponovo razvucite najtanje što možete. Premažite omekšalom mašću, preklopite, premažite ponovo i tako sve dok ponovo ne dobijete jedan malo kvadrat.
Vratite testo ponovo na 10tak minuta u frižider, pa ga izvadite, razvijte oklagijom na par milimetara debljine i isecite na kvadratiće otprilike 3 x 3 cm. Stavite na svaki malo fila, pa preklopite u trougao i slepite stranice.
Poređajte ih na pleh pokriven papirom za pečenje i pecite na 200 oko 25 minuta. Ja sam pred kraj pečenja pojačala temperatutu na 220 jer su lepi kada su malo reš pečeni.
Ispečene premažite puterom ili mašću.


* Od ove mere dobila sam pun pleh veličine rerne, ali ovi trouglići ne narastu puno i ostanu prilično mali. 




24 коментара:

  1. Najlepša ljubavna priča ispričana jednostavno i nenametljivo :) Uživajte u svakom novom danu, budite svoji, hrabro koračajte kroz život jer udvoje je sve lepše i lakše :) Rolnice s ljubavlju umešene su najbolji dar onom koga voliš :)

    ОдговориИзбриши
  2. Predivna i nezna ljubavna prica, kao iz najlepsih romana, a rolnice za cistu desetku!:)))

    ОдговориИзбриши
  3. Ja ne znam kako drugi, al ja ne bih ništa sad da kažem, samo da te zagrlim, malo trapavo, kao što grliš nekog koga baš i ne poznaješ dobro, ali mu mnogo sreće želiš...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa šta tek ja sad da kažem :-)
      Radije uzvraćam zagrljaj i iskreno se nadam da ćemo se i upoznati, tek toliko da nam zagrljaji ne budu trapavi :-)).

      Избриши
  4. I šipak onima koji kažu da ne postoji happy end!! <3 :) Diiiivno ispričano, baš kao i one manje lepe priče. I, da ne zaboravim, fine i slasne rolnice :)

    ОдговориИзбриши
  5. Дивна уводна прича. Наш први ресторан је био "Гастон" у Узун - Мирковој.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala i od mene! Baš sam se pitala koji je restoran, a moram priznati da sa Matijom godinama prolazimo pored njega i stalno ga planiramo! Jeste, romantičan i sladak. Evo još jedne romantične preporuke: Osteria Gallo Nero, malo iznad Strahinjića Bana. Drži je Alessandro, pravi svoju testeninu i nudi najlepša vina na čašu. ;)

      Избриши
    2. Iv, restoran kome se ne sećam imena je ovaj iz komentara, a restoran iz priče je Little bay u Dositejevoj :-)
      Hvala na preporuci :-).

      Избриши
  6. prepisan recept u moju svesku pod nazivom "Tajanina ljubav"

    ОдговориИзбриши
  7. Za mene je i ovaj prvi tekst na ovom blogu otkrovenje.Poezija. Divno.

    ОдговориИзбриши
  8. Bravo za tebe i Mišu, još puno lijepih i sretnih godina vam želim, punim ljubavi koja se osjeti iz svake tvoje riječi. Rolnice su odlične, svakako ih bilježim !

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala i u moje i u njegovo ime :-)) On je prekinuo dijetu zbog ovih rolnica, mada je već postigao šta je hteo :-).

      Избриши
  9. Prelepa prica, puna emocija! Nema drugih reci za ovako nesto!

    ОдговориИзбриши
  10. Kako svaka ova rečenica ima dubok i prelijep smisao. Počela sam i da čitam "Isidora" ali mi vrijeme ne dozvoljava da završim pa da se javim:) Miša treba da čuva ovu nježnu,senzibilnu dušicu! Slično pecivo sam probala kod prijateljice, super je!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A ja treba da čuvam Vas koji čitate i sve razumete, i doživite, dakle, još senzibilniji od mene :-)).
      Hvala na poverenju i strpljenju.
      <3

      Избриши
  11. Dobrim delom pronasla sam sebe u ovom tvom (i Misinom) postu. I sama sam neko ko čitavog života gde god da krene nailazi na neke "loše prateće vokale" ali neokrećem se ka njima i skoro su svi ostali bez glasa a ja i dalje koračam kroz ono što osećam i volim:) Rolnice neću komentarisati, svidjaju mi se naravno, ali je najbitnije da vas dvoje volite ove rolnice:) Veliki pozdrav, smatram da si jedna dobra i čista duša.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Puno ti hvala na komentaru.
      Mislim isto o tebi jer te čitam na blogu iako ne komentarišem uvek.
      Tako da mi još više znači komentar.

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)