Tropska torta

Da li volite da gledate filmove ?
Ja ne bih znala da Vam kažem. Postoji nekoliko njih za kojima sam naprosto luda, ali u načelu, hm, radije čitam ili šetam. Ili pišem. Ili gledam kroz prozor :-).

Mora da sam ( crna ) ovca, jer su se u mojoj porodici filmovi uvek rado gledali. Baka i deka su još kao mladi odlazili u bioskop u banji na svaku projekciju, i bili nagrađeni jer nijedan film nisu propustili. Prvi su u selu imali televizor, a najdraži program bio je filmski.

Ja se sećam, kao da je bilo juče, kada je još na programima postojao "letnji bioskop ", onaj dečiji, oko podneva, kako smo u jarko, zeleno i sveže letnje jutro brat i ja sedeli u zamračenoj, prohladnoj sobi i čekali da počne " Ben Hur" jer nam je rečeno da je to lep i vredan film koji bismo već mogli da razumemo, ili bar da zavolimo, do vremena kada ćemo ga razumeti. 

Volim ga i danas, i sve te filmove koje smo gledali u tim divnim i bezbrižnim danima raspusta, "Ajvanha" sa Robertom Tejlorom i bakinom omiljenom Elizabet Tejlor, "Čarobnjaka iz Oza", " Snežnu kraljicu", onog starog " Robina Huda", "Avanture Toma Sojera" i naposletku i "Prohujalo sa vihorom", bakinu filmsku ličnu kartu :-) a moj omiljeni filmski kraj.

No ja nikako nisam zavolela gledanje filmova uveče. Prinudu da sedim i ćutim u trenucima kada smo zajedno i kada imamo toliko toga da ispričamo jedni drugima.  No, nekako smo spontano u to vreme uveče radije sedeli na balkonu, pevali ili pričali, gađali košticama šljiva granu stare vrbe iznad kućice našeg psa. Ali, vremena se menjaju, i kolo sreće se stvarno okreće :-).

Kada je počeo da prima studentski kredit, mnogo godina kasnije, moj brat je otkrio jednu staru ljubav u sebi :-). Nije nijednom došao iz Beograda bez barem jednog filma, a ja sam strepela da li je to nešto što želim, mogu ili ću morati da gledam.

Niko mene nije terao da sedim među svojima i ćutim tih nekoliko sati, ali film nije dovoljno snažan protivnik da bih napustila zajedničko veče sa porodicom i osamila se u svojoj sobi.

Znate, u tih nekoliko godina stalo je svašta, neki stari, dobro znani filmovi koje smo svi voleli kao što su "Kum", "Vatrene kočije", " Ben Hur" - konačno naš i samo naš, moj dragi " Čovek sa gvozdenom maskom", i svi ovi gore nabrojani i mnogi drugi. Desile su se i neke nove ljubavi između naše porodice i filmova - zauvek nas je osvojio " Gospodar Prstenova ", ali, da Vam se poverim, bilo je i teških muka.

Kad se danas setim "Povratka Supermena", "Spajdermena", "Matriksa" i još nekih ostvarenja čija imena sam potusnula duboko u podsvest, prosto se divim svojoj istrajnosti koja me je navela da sedim i gledam, ne znajući ni šta ni zašto. 

I kako je Vladimir bio uporniji sa što većim brojem sve dosadnijih filmova, tako sam i ja bila sve tvrdoglavije rešena da ne propustim nijedan. Naše malo kućno pravilo o zajedničkim večerima nije mogao da pokvari jedan obični DVD uređaj.

A  onda su stigli "Pirati sa Kariba", i ja rekoh sebi i mami - " Ja ovo bez nekog čvrstog razloga ne mogu da odgledam".

I tada smo osmislile našu malu igru. Nakon što Vladimir otkrije šta nam je doneo, mama i ja treba da iskombinujemo kolač koji će da upotpuni naš porodični bioskopski doživljaj. 

Odjednom je sve postalo zabavno, veselo, divlje :-).

Mi nismo bili bogati i nije nam bilo dostupno sve što pomislimo da stavimo u kolač, ali baš  to je svemu davalo tu životnu, kreativnu draž. 

Promišljanje o filmu kroz stvaranje slatkiša koji bi mogao da ga prati i dopuni sasvim je promenilo moj odnos prema gledanju filmova. Nije mi se više činilo da nas razdvajaju. 

Bilo je, razume se, i bolnih promašaja, ali teško da su ti naši kolači mogli da budu pogrešni kao neki filmovi koje smo pokušavale da oplemenimo. 

Sada kad se prisetim svega, letnjih večeri i otvorenih prozora, zamračene sobe radi bioskopskog efekta i sprečavanja bubica da nam se pridruže, Vanjinih upornih i surovih opomena da ćutimo i ne smejemo se, kada se setim filma " Narnija", lepe, dečije priče  o dobru i zlu, poslednjeg koji je deka gledao sa nama, o , ja bih se još kako vratila u te dane. 

I da, još kako bih gledala " Spajdermena" koliko god delova da ima. Gledala bih bilo šta, samo kada bismo još jednom mogli da se skupimo i budemo zajedno, samo jedne letnje večeri da budemo svi zajedno u miru, ljubavi i bliskosti, svemu što smo nekada imali, a danas imamo u tragovima, u željama, nadama i planovima. U realnosti, mi smo daleko jedni od drugih na sve moguće načine, samo su nam srca bliska, i to je nepromenljivo.

Ova torta je moj i mamin odgovor na izazov " Pirata sa Kariba". Te večeri smo zaista zablistale. Holivudski.

Ni nakon toliko godina, nisam odustala od ove igre, ali sada filmove biram po sećanju. 

Počastiću Vas negde s jeseni tortom koja ponosno nosi ime mog omiljenog filma :-) i koja je dokaz, baš kao i torta koju Vam predstavljam danas, da je potrebno samo malo volje, kreativnosti i želje da počnemo od običnih sećanja da stvaramo divne uspomene.

Sastojci :

6 jaja

12 kašika šećera

6 kašika mleka

6 kašika ulja

6 kašika brašna

6 kašika propečenog kokosa

1 prašak za pecivo

Umutite jaja sa šećerom penasto, dok ne pobele pa smanjite mikser na najslabiju brzinu i dodajte mleko, ulje, brašno i kokos koji ste kratko propržili na suvom tiganju da promeni boju. Ispecite malo više kokosa kako bi Vam ostalo i za posipanje torte. Naposletku umešajte ravnomerno i prašak za pecivo, pa pecite u kalupu promera otprilike 26 cm. nekih pola sata. Proverite čačkalicom da li je pečeno testo - ako izlazi suva, izvadite kalup iz rerne i pustite da se ohladi, ali prethodno prođite nožem između kore i lima da bi kora ravnomerno spala. ( neće puno da spadne, ali ako su joj ivice zalepljene za kalup, ostaće mala rupa u sredini. Ohlađeno testo presecite na pola.

Još :

100 ml. mleka

4 kašike vanilin šećera - ili po ukusu

Ugrejte mleko sa šećerom dok se šećer ne istopi pa ohladite.

Prvi fil :

2 jajeta

200 gr. šećera

2 limuna

80 gr. putera

Šećer, jaja , rendanu koricu i sok 2 limuna umutite kratko mikserom pa kuvajte na pari dok  se ne zgusne kao ređi puding - trebaće Vam oko 20 minuta najviše. U topli krem dodajte puter, promešajte da se istopi pa ga stavite na hlađenje.

Fil II :

1 jaje

125 gr. šećera

125 ml. mleka

2 pomorandze

200 gr. putera

Postupak je isti, samo što jajetu, soku i korici narandzi i šećeru dodate i mleko, pa kuvate na pari dok se ne zgusne. Meni je ovaj krem izgledao prilično retko i kada sam ga skinula sa vatre a posebno kada sam dodala puter, ali veća količina putera ga je ipak stegla tako da su mere sasvim u redu, samo ga kuvajte 20tak minuta najmanje. Kada se puter istopio, stavite i ovaj krem na hlađenje.

Stavite prvu koru na tacnu za tortu pa je bogato natopite mlekom, nafilujte filom od limuna. Preko stavite drugu koru, i nju natopite mlekom pa premažite filom od pomorandze koru i celu tortu sa svih strana.

Pospite proprženim kokosom i poslužite hladnu. 

*Tortu na slici pravljena je od pola mere sastojaka koji su navedeni u receptu, ali sastojci za fil od limuna nisu smanjeni. Dakle, u originalnoj izvedbi, limun-fil je tanji i ima ga manje od ovog drugog, ja sam ovog puta malo poremetila tu ravnotežu, ali i ovakav balans je sasvim solidan, moguće je da ga neću menjati.

** Ako Vam se čini da je putera previše, možete ga zameniti mlečnom slatkom pavlakom, ali će Vam u tom slučaju kremovi bili mekši, zato biste morali da smanjite i količinu voćnog soka, pa bi i intenzitet ukusa bio blaži. No, torte se ne jedu svakog dana, a ako dobrom tortom treba da popravite utisak posle lošeg filma, onda je bolje da ne brojite kalorije :-)) 
*** Ja nisam propekla dovoljno  kokosa a mrzelo me je da to opet radim pa sam stranice posula pečenim a gornju stranu torte belim kokosom.