Kakao štrudlica sa kruškama

Ne volim ni poklone, ni štrudle ni kruške. 

Znam, zvuči mrzovoljno.

Mislim da je malo ljudi koji tako žestoko i iskreno ne vole da primaju poklone, kao što ne volim ja. Možda zato što mislim da nikada neću moći ljudima koje volim da uzvatim kako želim. Možda zbog toga što mislim da svaki poklon koji mogu da dobijem vredi više od mene. Ako zaista želite da me postidite, poklonite mi nešto.

Osim toga, ne umem da pokažem radost. Koliko god se obradovala, na licu će mi ostati polukiseli izraz neprijatnosti. Onda pogledam  čoveka koji mi je iz ljubavi nešto darovao, i shvatim da sam ga rastužila.

Oni koji me dobro znaju već su navikli na to. Poklone mi kupuju retko jer sam sklona ucenama. Pred svaki praznik ili rođendan objavim da  ću da uradim nešto loše ukoliko dobijem poklon. 

Predvidivo, volim da ih dajem. I pokloni su zaista jedino na šta volim da trošim novac a da mi posle ne bude žao. Ne pišem sad hvalospev o svojoj velikodušnosti. Poklon nema smisao ako ste uskratili onom drugom da Vam uzvrati. Poklanjanje je odnos. Poklanjanje je ljubav. I ne treba da bude jednostrano.

 Rastuži me kada  samo zbog mene, jer štrudlu sa orasima ne volim  ili je bar nisam volela, mama pravi jednu veknicu sa makom. Ne volim da mi ljudi čine po volji.

Baka je uvek pravila štrudlu sa orasima jer ona voli orahe. Miriše to njeno testo do neba, mirišu orasi još dalje. Svi su je kod kuće voleli osim mene. Čini mi se, danas bih je volela i ja.

Šta bih ja sve danas volela...samo da mogu da vratim sve te nepravedno prezrene stvari u svoj život.

Visoku, vitku krušku takušu kraj ograde. Čudna neka kruška, sitna, meka, miriše na trulo, slatka. I onu drugu, ne znam joj ime, žutu i sočnu, i onu zelenu, za čije je već polusuvo stablo bila zakačena ljuljaška. 

Kruška je za mene uvek bila neuspeli pokušaj jabuke. Poslednje voće koje bih poželela u bašti. Mama ih neobično voli. Baka je gotovo obožavala tu takušu i još  neku "jovanku" koja je navodno danas kod nas prava retkost. Meni su sve  bile iste a sada mi je bolno i da ih se prisećam. Nema ih više.

Kukavica sam na mnogim poljima, svakodnevno.

Kukavica sam kad treba da primim poklon. Šta da kažem ? Da li se vidi da mi je drago ? Pa taj poklon je preteran, ne zaslužujem ja to !

I tako, kada je Slađana stavila na sto te, meni nepoznate holandske keksiće, i kako reče, najbolji kakao koji može da se nađe u Evropi, meni sve to iznova prođe kroz glavu.

Slađana je interesantna i topla žena. Dva sata razgovora sa nepoznatom osobom, a ja nisam izmislila razlog da pobegnem, čak sam mislila da je prošlo samo četrdesetak minuta- gotovo da ne pamtim slično iskustvo.

I onda taj - poklon.

Želela sam dugo  taj neki ekskluzivni kakao. Mama povremeno radi daleko, čuva decu. To je jedini posao koji još može da nađe. Trudila se da mi donese kakao jer sam jedino njega tražila, ali nije uspela, ona je tamo ograničena na kuću i retko ima slobodno vreme. I bolje što nije, bio bi mi gorak kao što je svaki plod koji raste i zri iz naše razdvojenosti, iz njenog odsustva, iz njene muke i tuge, iz moje nemoći da brinem o njoj, bar upola brižno kako je ona brinula o nama i kako i danas brine.

Sa razlogom sam želela baš kakao. Mirisi i ukusi uspomena uvek su mogli moju volju da podignu iz mrtvih.
Htela sam kakao zbog sećanja na jednu jesen, na kratke dane kraj prozora, na veliku šolju sa cvetovima i bakin kakao, na moje prvo pisanje.
Imam ga sada. Neću sve da zadržim za sebe. Mami ću dati pola. Ostalo ću da čuvam za jesen, za kratke dane kraj prozora, za bakin kakao, za moje novo pisanje.
Kako je kakao pronašao kruške i štrudlu - ne pitajte me jer ne znam. Problem kod kreativnosti je taj što ne kontrolišete Vi nju nego ona Vas. Zato često stvaramo nerazumljive stvari. Ona ima jezik koji se odgoneta godinama. Ali neću da se opravdavam kreativnošću. Mislim da je presudila lenjost.Do odlaska u kupovinu nisam uspela da odlučim šta mi se jede, da li mi se išta jede. Onda sam samo zgrabila kruške. Ne znam zašto, valjda su mi bile najbliže.Ili su me podsetile prvi put na neke davne kruške, žute, rumene, oble i meke.
A štrudla ? Pa zlo nikada ne ide samo :-).

Kako rekoh, kukavica sam na mnogim poljima, ali ne i u kuhinji. Nema tog protivnika sa kojim ne mogu da se suočim. Mislim da sam ovog puta pobedila. Ukrotila sam i štrudlu i kruške. Ili je to učinio kakao ?
Nisam mogla ni da pretpostavim da se kruške, štrudla, kakao i bademi ovako lepo slažu. Nedostatak ljubavi prema nečemu potiče iz nepoznavanja. Kada bismo sve mogli da poznajemo i prepoznajemo, sigurna sam da bismo voleli sav svet, i ono što je izvan njega. Kada bismo osećajno i strpljivo uklapali boje, mirise, ljude i mesta, datume, sećanja, planove, nade, ideje i nedoumice, kada bismo bili nežni prema svemu što nas okružuje.
Ja sam bila nežna prema ovoj štrudli. A bila sam  i hrabra.
Hrabrija nego kada sam dobila svoj kakao. I keks, da ne zaboravim, omiljeni karamel. Kao da me Slađana zna od detinjstva, tako je nepogrešivo osetila  šta volim.
Opet sam mucala i ostala  hladna. A to je tako tužno meni koja znam koliko sam se zaista obradovala.
Hvala ?
Volim tu reč jer je dobra, ali meni je reč premalo kada stoji naspram dela.
Hvala se radi a ne govori, a svi imamo vremena da odradimo svoje.

Sastojci 

Testo

200 gr. brašna + koliko je potrebno da testo postane nelepljivo

100 ml. mleka

4 kašike meda

par kapi jabukovog sirćeta

1 žumance

50 gr. masti

3  pune kašike kakaoa

čepić ruma

10 gr. kvasca

Ugrejte mleko da bude mlako sa kašikom meda pa dodajte izmrvljen kvasac i ostavite da nadođe. U drugu posudu stavite brašno,preostale tri kašike meda, žumance, mast, kakao, rum i sirće pa dodajte mleko sa nadošlim kvascem i promešajte. Dodajte brašna koliko je potrebno da umesite fino, nelepljivo i čvrsto testo. 

Ostavite ga da miruje dok spremite fil.Neće puno da naraste, neka Vas to ne buni. Ovo nije klasično testo za štrudlu, podseća na testo za neki od medenih kolača koji stajanjem postaju mekši.

Fil :

1 belance

prstohvat soli

5 kašika šećera

50 gr.  mlevenih pečenih badema

3-4   mlevena "Petit beurre" keksa

2 velike ili tri manje sočne slatke  kruške

malo ruma

Kruške oljuštite pa stavite u ključalu vodu kojoj ste dodali malo ruma i kuvajte desetak minuta. Nakon toga ih izvadite iz vode, ohladite i osušite.

Belance umutite u čvrst sneg uz dodatak soli pa dodajte postepeno šećer dok sneg ne bude sasvim čvrst. Isključite mikser pa varjačom umešajte bademe i keks. Naposletku dodajte i ohlađene kruške isečene na kockice.

Testo razvijte na otprilike 1/2 cm. debljine, mada može da bude i tanje pa ga premažite filom ali tako da ona strana do Vas ne bude opterećena kako biste mogli da urolate štrudlu. 

Imajte u vidu da ćete možda imati malo više fila nego što je potrebno, nemojte po svaku cenu da pokušavate ga da ugurate u štrudlu, kao ja. Možda će preteći par kašika fila, ali u svakom slučaju ćete morati da budete nežni i da dlanovima sljubite štrudlu tako da prikupite fil da ne curi. Podvucite ruke pod nju i prebacite je na pleh pokriven papirom za pečenje. 

Pecite na 180 otprilike pola sata.

 Izvađenu iz rerne ohladite i prelijte čokoladnom glazurom.

Glazura :

50 gr. čokolade za kuvanje

2 kašike ulja 

Čokoladu otopite na pari, dodajte joj ulje i promešajte pa prohladite kratko i premažite preko štrudle.

Lepa je i topla.

*  Ova je štrudla idealna za one koji ne vole jako slatke kolače jer podseća na medeni hleb koji je samo diskretno sladak. Za nas koji volimo slađe :-) odlična je uz neki preliv intenzivnije slatkoće i ukusa.Predlažem ovaj izvrsni vanila-krem.