Jabuke u svečanom šlafroku i tortica od njih

Naša se kvrgava zlatna jabuka osušila godinama pre nego što su i druga visoka stabla posečena, jedne ledene, snežne zime.

Selili smo se negde oko Svetog Nikole, zasuli su nam dvorište zemljom do prozora još nenapuštene stare kuće, isekli su nam drveće i voće pre nego što smo poslednji put prošli kroz nisku, gvozdenu kapiju koja je već bila razvaljena.

Možda je dobro što se ta lepa zlatna jabuka osušila ranije. Umrla je u zagrljaju visoke ilinjače, u nedrima plavog žbuna nezaboravka, dok se činilo da našu zelenu baštu nikada neće dotaći ruka uništenja i rušenja. 

Poslednji put se okitila plodom jedne mrtve jeseni kada smo još bili deca, kao zlatnim kuglama, bogato, raskošno, kao pred zlo, i više nikada proleća nije videla.

Nekoliko godina kasnije zasuli su zemljom njen ostareli panj kao i sve druge niske, tužne spomenike nekadašnjeg života i cvetanja koje smo mi ostavili za sobom, jer smo morali da odemo.

Poneli smo šta smo mogli.

Kao izbeglice. 

Oni zbog kojih su nam trunula stabla, zbog kojih nam je otrovan ribnjak, zbog kojih nam je kuća pukla, srušili su je naposletku do kraja.

Neka su. Mi pamtimo. A ono što pamtimo nikada ne prestaje da postoji.

Poneli smo bakinu ćasu. To je ova starinska metalna činija na slici. 

To je ova činija koju je bakina majka ponela nekad, četrdesetih godina prošlog veka, kada je sa decom i starim mužem bežala iz ratom zaraženog Sjeverskog, pamteći svako drvo i svaki oblak iznad svoje trošne, planinske kućice. 

I eto, to je ta činija. Sve je preživela. Očukana je malo. Ali je sve preživela.

Rečita je kao kakva stara, dragocena knjiga. Tom jednom crnom ranom na svojoj beloj površini priča tužnu priču o ljudima koje s vremena na vreme potera nevolja sa kućnog praga. Nekada rat, onaj što je i mog pradedu zauvek odveo iz rodne majčice Rusije, nekada slučaj, nekada bahatost i nemar onih koji misleći samo na novac truju zemlju, polja i nebesa, ruše tuđe kuće i seku stogodišnja stabla kao da ništa ne vrede. Tužnu priču o ljudima koji svoj dom sa sobom nose. 

I još tužniju priču o drveću i žutom cveću o pticama i rekama i travama koji više ne postoje.

Jabuke u šlafroku

Sastojci:

 800 gr. jabuka

140 gr. šećera

100 ml.  jabukovače

300 gr. brašna

2 kašike skrobnog brašna

2 jajeta

4 belanceta

250 ml. piva

1 kašika ulja 

malo soli

ulje za prženje

Prvo jabukama nožićem ( ako nemate onu kašičicu za to ) pažljivo izdubite sredinu ( uopšte ne ide teško, krenete od peteljke i posle ćete već videti kako vam je najzgodnije ) pa ih onda pažljivo oljuštite. Isecite ih na kolutove debljine 1 cm. 

100 gr. šećera pomešajte sa jabukovačom pa prelijte preko jabuka da sve budu pokrivene. Belanca umutite u sneg pa dodajte preostali šećer ( 40 gr ) i mutite dok ne dobijete čvrst sneg.

Brašno, gustin, malo soli i 2 jajeta umutite pa dodajte 1 kašiku ulja i pivo. U ovo testo varjačom nežno umešajte sneg od belanaca. Jabuke ocedite na kuhinjskom ubrusu pa umočite svaki kolutić u testo i pržite u dobro zajgrejanom dubokom ulju dok sa obe strane lepo ne porumene.

Za posipanje:

šećer u prahu zamirisan vanilom

Pre služenja obilno uvaljajte u prah šećer ili samo pospite njim.

Ako volite, možete u šećer da dodate i malo cimeta.

* Ako vam ostane malo testa za pohovanje nemojte da ga bacite. Možete odmah da  spremite jednu lepu i brzu poslasticu od jabuka u šlafroku za koju receptić sledi.

Tortica u šlafroku

 

Ovo je više ideja nego recept. Oplemenjene lešnikom i čokoladom, jabuke su sočni element ove ukusne i mirišljave meke harmonije :-).

Sastojci:

Jabuke u šlafroku - koliko sami odvojite od celokupne mere ispohovanih jabuka :-) ja bih uvek stavila sve, da ova tortica bude što veća

100 gr. mlevenih pečenih lešnika

100 gr. rendane čokolade za kuvanje

1 ili 2 jajeta ( zavisi od toga koliko vam je testa za pohovanje ostalo )

ostatak testa za pohovanje

malo mleka ako je potrebno da razredite testo

šećer po ukusu

U vatrostalnu posudu slažite red jabuka, pa ih pospite lešnicima, čokoladom i sa malo šećera. Prekrijte drugim redom jabuka i ponavljajte dok imate jabuka, lešnika i čokolade. Kada potrošite sve ( neka poslednji red bude od jabuka ) umutite ostatak testa za pohovanje sa jednim jajetom (ako imate puno testa) ili sa dva (ako imate manje, a tu tom slučaju dodajte i malo mleka).   Dodajte u smesu i malo šećera i neki začin ako želite ( cimet, kurkumu, orašče, vanilin šećer ili šta vam već pada na pamet ) pa prelijte preko jabuka i zapecite u rerni ugrejanoj na 180 stepeni oko 20 minuta ili dok se testo i jaja sasvim ne zapeku. 

Poslužite toplo ili hladno sa šlagom ili sladoledom, posuto šećerom u prahu ili čak bez bilo kog dodatka :-).