среда, 11. децембар 2013.

Mirisni kolač



 Prvi put ljudska zloba i besmislena zavist utiči kako treba na mene. Ne krijem se više u svom krevetu, ne tešim se rečima da će proći. 
Prvi put  jer tek sada shvatam koliko u stvari opasne ta zloba i zavist mogu da budu. Koliko se osile kada im pokažete slabost, i koliko sam naudila sebi povlačeći se uvek i pred svima.
Uzalud je to što znam da me napadaju jer su slabiji i tužniji, jer su nesrećni, jer su zli.
Uzalud je sve dok im otvoreno i u lice ne kažem da to znam i da mi je žao što se ne leče ljubavlju već zlobom.
Moram da se menjam.



To je težak put. Jednom kada naučite da primate udarce ćutke, da se smeškate na uvrede i da bežite, da se sklanjate, uporno da se sklanjate, teško ćete moći da živite sa hrabrim i ratobornim sobom, teško ćete da odgovorite glasno i da se odbranite onako kako treba, kako biste branili drugoga.
Jer ima nešto slabašno i bolešljivo u nama koji sebe ne volimo i ne štitimo, u nama koji smo spremni da pomognemo drugome ali nikada, nikada sebi. Ima nešto jadno u nama koji uvek odmahnemo rukom, koji pustimo da život pokaže i izmiri sve, koji verujemo da svi mi svakog trena svedočimo isključivo o sebi i da niko ne može da nam naudi, do mi samima sebi.
Ovo je svet ljudi. A ljudi su surovi i hladni. I ne poštuju onoga koji se ne bori za sebe. Poštuju samo ratnike.
Ni pesnike, ni sanjare, ni dobre pustinjake, ni tihe mirotvorce, ni dobre, ni zle, ni ispravne ni pogrešne.
Ljudi se dele na ratnike i na kukavice. 
Ja ne znam šta sam. U meni se nešto buni uvek kada pobegnem od progonitelja. Želim da stanem, da im se okrenem i da im kažem. Da im kažem da se ne bojim, da oni treba da se plaše mene i moje istine.
U meni se budi nešto čovečnije od bežanja. Budi se želja da se borim, pa makar i ćutanjem jer nisu sva ćutanja ista.



I ne, ne borim se za sebe. Borim se za svet koji zamišljam. U tom svetu nema mesta za zlo. Iz  tog sveta, ja ću ga oterati.
U tom svetu mirišu jabuke, lešnici i cimet.  I kolače sprema mama, a ne ja. Ona to bolje radi :-).
Ovaj za koji vam pišem recept spremile smo zajedno još jesenas... dok su se u prozorima zlatile raskošne krošnje hrastova i trave još bile zelene. 
A miris ovog nežnog kolača još osećam u nozdrvama i negde u zimskoj tišini. Kao da nedostaje u svemu onako kako mi nedostaju zelene trave, zlatne doline i  moj dobri, mirni svet  koji ću morati da branim hrabrije ako ne želim da bude uništen..



Sastojci:

 300 gr. smrznutog listanog testa ( ako imate oko pakovanje od 2 lista po 250 gr. slobodno koristite taj jedan od 250 gr. - dovoljno je )
4 kašike mlevenih lešnika
800 gr. očišćenih jabuka ( znači, merite posle čišćenja, neka budu blago kisele )
50 gr. putera
90 gr. šećera
50 gr. suvog grožđa
1 kašika višnjevače
2 jajeta
10 gr. vanilin šećera
200 ml. mlečne slatke pavlake
1/2 kašičice cimeta


Lisnato testo odmrznite toliko da možete da ga razvijte oklagijom. Razvijte ga toliko da prstima pažljivo možete da ga prilagodite okruglom obliku i smestite u okruglu tepsiju prečnika 24 cm. obloženu papirom za pečenje. Podignite rubove testa malo uz ivicu kalupa a viljuškom ga izbockajte na dosta mesta i pospite mlevenim lešnicima. Jabuke oljuštite pa isecite na polovine, pa nakon toga svaku polovinu na tanke kriške ( ploške ), ne moraju baš da budu providne. Puter ugrejte i kratko na njemu izdinstajte jabuke, nekih 5, najviše 10 minuta pa ih pospite sa 40 gr. šećera i dinstajte još 5 minuta. Suvo grožđe potopite u višnjevaču. 
Penasto umutite ona 2 jajeta sa vanilin šećerom i 30 gr. šećera, umešajte neumućemu slatku pavlaku. 
Rashlažene jabuke rasporedite po lisnatom testu, ne morate da ih slažete, samo da budu ravnomerno raspoređene, pospite ih isceđenim suvim grožđem pa prelijte kremom od jaja i slatke pavlake. Kolač pecite 40 minuta na 220 stepeni. 
Preostalih 20 gr. šećera ( naravno, ne morate u gram da merite :-) ) izmešajte sa cimetom i pospite preko rashlađenog kolača, ako želite. Možete taj posip i da izostavite.


18 коментара:

  1. kolač je odličan.Obožavam lisnate pite sa jabukama , još uz dodatak cimeta čini mi se da osećam miris sa druge strane ekrana. Net je takav. Nemoj pridavati značaj i moć takvim osobama .Ja uvek pogledam ko me napada , većinom slabići koji žele da prikriju svoje slabosti . Ne opterećuj se. <3 na jedno uvo udje, na drugo izadje.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Sanja. :-)
      Ma nije samo net, da je net pa da se i ne brinem. Ali svejedno si u pravu, neka tu razlike, treba samo okrenuti glavu.

      Избриши
  2. Možda je dovoljno samo stati. I biti svoj. Bez etikete. Ako su drugi bez etikecije. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман12/11/2013 07:15:00 PM

    kolač izgleda baš ukusno :) a tebi mila poručujem da se ne sekiraš previše i da uvek voliš sebe - ako ne voliš sebe nećeš moći da izdržiš ovaj teret života ;) A i znaš kako kažu " Ljudi se dele na ovce i vukove ali je oduvek bilo više ovaca nego vukova " - ja s etoga držim i verujem da ima više dobrih i blagih duša nego zlih

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala.
      Tačno je da ovaca ima više ali jedan vuk može celo stado da sredi...ali u pravu ste, nadajmo se da ipak ljudski svet nije tako surov.

      Избриши
  4. “Blato može da uprlja dijamant, ali ne može da ga pretvori u blato.”

    imaš moje veliko divljenje i poštovanje.nemoj biti tužna jer osoba koja je uvjek dobra za druge,često nije dobra za sebe.veliki pozzz.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala. Ja nisam baš toliko dobra, ne verujem da zaslužujem neko veliko poštovanje ili divljenje ali bar se trudim da budem bolja i da ne diram nikoga.
      Hvala.

      Избриши
  5. Ja sam ratnica koja izbjegava sukobe jer me ne zanimaju. I ljudi me baš previše ne zanimaju (ono: tko s kime, kada, kako koliko, gdje i sve tako). Razmjena ideja i misli jako me zanima. Stoga radije živim na osami, ali ispunjeno i izbjegavam ljude koji me napadaju i nerviraju. Nije lako jer oni su kao priljepci, ali treba im pokazati zube, tek toliko da podviju rep i pobjegnu u rupe iz kojih su izmilili. Imaš pravo, onaj tko razumije kamen, ne razumije kruh. Gadljivi su mi i drugi obraz i cijela ta kršćanska kultura lažnog milosrđa. Propovijedaju se s ciljem da se narod ne dosjeti i zaista mlatne kamenom one koji ga njime udaraju.
    A kolač je super, baš drukčiji i odličan za zimske jabuke.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš prilepci! Nemoguće se i distancirati od njih.
      Hvala ti, i u pravu si, treba pokazati zube.
      I hvala za kolač :-).

      Избриши
  6. Анониман12/14/2013 02:09:00 AM

    U mnogim tvojim divnim pricama iz duse sam i sebe pronasla, tako da nekad imam utisak da pises ono sto i ja osecam ili sam dozivela. Uverila sam se "cene te onoliko koliko pokazes zube", nazalost je istina, cutala sam, sklanjala se dok su me kao dete napadali, kad sam odlucila da se branim i pokazem zube, ustuknuli su i ostavili me na miru. Medjutim, s godinama zivota se stvaraju i neki dobri i losi ukusi, tako mi sad u zrelim godinama dobar ukus ne dozvoljava da pokazujem zube, nego se jednostavno distanciram od takvih ljudi i nemam vise kontakta. Kad se pitaju "Gde si?" kazem:"Nemam vremena." Nikoga ne diram i smeta mi kad me neko uvredi, ne zato sto sam nesigurna ili sto ne volim sebe, vec suprotno, posto sam sigurna u sebe i imam ljubavi za sebe i sve oko sebe, jednostavno ne zelim vise da dajem sansu drugome da se napaja sa moga izvora. Onaj ko voli sebe i zna da obuje i tudje cipele, nikad nece uvrediti drugoga, uvek ce voditi racuna o svojim recima i gestovima. Nazalost, doslo je neko vreme kad ljudi toliko maltaraju rukama da uopste ne vode racuna da li ce nekoga lupiti po nosu.Ponasaju se kao slonovi u staklarskoj radnji.
    Koncepcija bloga ti je super, RC takodje, odisu ljubavlju prema ljudima koji su ostavili svaki emotivni trag u tvojoj dusi. Pozdravljam te, samo napred :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!
      Moram i ja da naučim da nemam vremena, jer je upravo tako, ljudi iscrpe šta mogu i onda idu dalje.
      Nemam šta da dodam, slažem se sa Vašim komentarom u potpunosti.
      Hvala :-).

      Избриши
  7. Recept je divan, probaću čim dobijem kolač kao nagradu. Moj sin uči svog sina: Bori se ili beži. Ne sećam se da sam mu baš tako govorila ??? Ja tebe doživljavam kao jaku, možda zato što, sigurna sam, imaš više mudrosti i znanja od tih zlih, tako da čak i ako se skloniš od njih, oni su na gubitku, veruj.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na tim rečima. Ja ne znam, doživljavam sebe kao glupu XD jer se beskonačno sklanjam čak i kada znam da ne treba.

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)