петак, 17. јануар 2014.

Krem-karamel kolačić


Ja ne volim stvari - same po sebi.
Naročito ne volim skupocene stvari i mrzim ( a znate da tu reč retko koristim ) kada mi neko pokloni nešto "vredno". Niti umem da se zahvalim niti mogu da uzvratim. Niti mi je draže zlato od šarene drvene ogrlice, niti mi je draži najnoviji mobilni telefon od onog starog koji dobro poznajem, niti mi je draža nova skupa haljina od one žute, heklane, bakine.
Postoji ipak par stvarčica koje ne bih menjala ni za najskuplje bisere, ni za dragulje iz lepe i svetlucave krunice izgubljene princeze o kojoj sam kao mala sanjala.
Među njima, od najranijeg detinjstva pamtim ovu malu kutiju za nakit. Čini mi se, oduvek je tu. Dok smo još živeli sa ocem, ili je on živeo sa nama, ili smo prosto živeli zajedno, a tako mi je teško da se toga setim i da poverujem da je nekada zaista bilo.
Lutka Indijanka, ružičasta mačka na baterije, kaleidoskop , ova kutijica. Sigurno sam nešto zaboravila.
Pamtim ih kao što pamtim naše prvo veče u Konarevu, naše poslednje leto tamo. Pamtim i gledam kako stare jer i stvari stare sa nama, kao i naše uspomene. Kao sve što nije napravljeno da traje zauvek. Gorka je zabluda naša vera da možemo da otmemo od smrti ono što je stvoreno za nju.



I lutku i mačku i kaleidoskop baka je čuvala od mene. Za posle, kad malo odrastem. Da ih ne pokvarim i ne upropastim dok im još ne znam vrednost. A kutiju sam sama od sebe čuvala. Volela sam prosto da je gledam. Plašila sam se da mogu rukama da je isprljam, da je ispustim, iako nije lomljiva, da je pokvasim, da je upropastim. Pred tom lepom stvarčicom ličila sam sebi samoj na nezgrapnog divljaka. Samo sam je gledala. Tako sam činila posle sa svim stvarima i ljudima koje sam volela, koji su mi bili lepi i vredni.
I ne znam, evo, gledam i danas taj predmet, i opet mi nije jasno šta je to tako lepo, šta je to tako očaravajuće u toj stvari pa je i dalje čuvam od sebe, iako je već malo potamnela i od stajanja i čuvanja se pohabala, kao što se polako zauvek odvaja od stakla mali gvozdeni poklopac baka -Cakine stare bočice za parfem, koju je dobila od ruskog grofa još davno, pre mog rođenja.
Znam, nema načina da zaustavim starenje i da zadržim sve što volim kraj sebe. Ali usporavam prolaženje, odlažem rastanke. 



Ne dodirujem i ne igram se sa onim što želim da ostane netaknuto svim našim rađanjima, smrtima, odlascima i dolascima. Te stvari ćute i traju...zavaravaju da će govoriti o nama posle nas. Ali stare tek nešto sporije nego mi. Koliko god drhtali nad njima, jednom će ih neko, pohabane i beskorisne predati zaboravu i uništenju. Možda baš naše voljeno dete, možda nemirno  plavokoso unuče. Neko ko neće moći da pročita u njihovom obliku i boji svoj sopstveni život i njegov smisao. 
Nema te dragocenosti koju bih u toj kutiji čuvala jer bi kutija bila uvek vrednija  od nje.
Ne, ja ne volim skupe stvari. 
Volim svoje stvari. One koje me ćutke i nepromenljivo vezuju za prošlost. Za detinjstvo, cvetanje, listanje, pesmu slavuja, vrele letnje livade i bagremove kraj puta, za reku, za nebesa. I za mladost. Za život kakav sam uvek volela, kakav sam želela zauvek, i kakav više nemam.
I koje me vezuju za ono što jesam. Da ne zaboravim.




Kolačić koji Vam poklanjam danas je sladak i lep, dražestan i nežan kao moja izmaštana princeza kojoj je, kako sam u svojoj detinjoj mašti ispredala, pripadala ova lepa mala kutija u kojoj nikada ništa nije stajalo.
Kremast i lagan, preneće Vas u neke lepe svetove i na tren oteti iz zagrljaja briga. 
Čemu drugom slatkiši služe? :-)



Sastojci:

  Kora:

6 jaja
250 gr. šećera
200 gr. mlevenih oraha
3 kašike prezli 
3 kašike brašna
1/2 kesice praška za pecivo


Jaja penasto umutite sa šećerom, dodajte mlevene orahe pomešane sa brašnom prezlom i praškom za pecivo. Smesu sipajte u pleh veličine otprilike 30x20 cm pokriven papirom za pečenje i pecite dok ne porumeni, nekih 20 do 25 minuta na 180 stepeni. Pred kraj probajte čačkalicom da li je gotovo, ako izađe suva testo je pečeno. Možete da ga ostavite u plehu, posebno ako ćete seći štangle ili kocke, ili da ga izvadite na poslužavnik, jer ćete tako lakše da izvadite krugove čašom ili malim kalupom.

 Još

oko 100 ml. mlakog mleka
2 kašike amareta ili čokoladnog likera, mogu da posluže i konjak ili rum

U mlako mleko dodajte alkohol i promešajte pa nežno natopite  ohlađenu koru. Možda Vam neće biti potrebno svih 100 ml. mleka. 
Ja gotovo uvek natapam kore. Ako Vi to ne radite, ne morate ni sada jer kora sama po sebi nije suva.


Fil:

250 gr. putera
1 litar mleka
500 gr. šećera ( mera je u redu :-) treba da skuvate mleko sa šećerom i dobijete onaj starinski karamel fil, kao za oblande )
1-2 kašike amareta ili čokoladnog likera, u stvari onog pića koje ste koristili za natapanje kore


Mleko kuvajte sa šećerom na sasvim tihoj vatri dok ne uvri na pola ( trajaće bar sat vremena ). Ostaće Vam oko 500 ml. mleka, dobićete ređi, bledi karamel. Prilikom kuvanja ne morate da mešate, osim malo pred kraj, kada bi trebalo da budete u blizini šerpe :-). 
Pustite karamel da se ohladi pa ga pomešajte kašiku po kašiku u umućeni puter mikserom, da masa postane penasta. 

Još:

3 pune kašike neke kisele marmelade ili džema 

Premažite koru u tankom sloju marmeladom ili džemom pa nanesite fil.  Ovo možete da izostavite ali pošto je ceo kolač prilično sladak, malo kiselosti voća dobro dođe.

I još za kraj:

50 gr. krupno seckanih oraha koje ste najpre ispekli ili propržili da puste miris
50 gr. rendane crne čokolade

Što ravnomernije pospite kolač orasima i čokoladom




* Nakon što sam nafilovala koru i posula kolač čokoladom i orasima, čašom sam vadila kružiće. Ako radite pažljivo  ostataka neće biti puno. Njih pojedete još u kuhinji :-). Kružići izgledaju  vrlo lepo, ali ako Vas mrzi i ne volite te ostatke ( kao ni ja, sad sam samo zbog slikanja napravila izuzetak pa sam ih prosledila Miši ) secite štangle ili kockice.


11 коментара:

  1. Анониман1/17/2014 02:26:00 PM

    Tajan, recepti su ti sve bolji i bolji! Meni se jako svidja sto si ovaj kolac sekla okruglo, mnogo elegantnije izgleda nego kockice. Istina, u karamel ide dosta secera, ali ovakav kolac se ne jede u velikim komadima, nije ovo vocna torta sa malo testa.
    Neke stvari su od neprocenljive vrednosti, iako im je trzisna vrednost verovatno nikakva. Samo onaj ko ode i ostavi sve, zna da ceni ovakve stvari.
    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala.
      Malo sam usporila sa receptima, što zbog obaveza, a što i zbog toga što sam brzo zbog tog tempa iscrpela neku svoju omiljenu bazu :-) pa sad valja malo duže razmisliti i biti pažljiviji pri odabiru.
      Drago mi je što tako misliš!
      I da, mogu da pretpostavim kako je kada čovek napusti sve, mi smo se preselili 100 m od stare kuće pa sam ja jedva preživela, mogu misliti kako je kada se ode daleko.
      Sve najlepše ( ne sećam se jesmo li se "čule" od NG ali svakako znaš da tebi i tvojim želim sve najbolje nevezano za nove godine i slično :-) ).

      Избриши
  2. Анониман1/17/2014 08:49:00 PM

    ovako okrugao izgleda elegantnije , dostojan najboljih hotela :D svaka čast , pravi profi recept, rezultat i fotografije ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Najlepše hvala :-) Inače mi estetika hrane nije jača strana, ali eto, ovo je stvarno vredelo malo truda.

      Избриши
  3. Bas lep post... Ni ja ne volim skupe stvari i bas mrzim da ih dobijam na poklom. Posebno ne volim skupi nakit. I kao sto si i sama rekla, nikad ne znam kako da reagujem i kako da se zahvalim.
    Super kolac... :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala <3.
      Ja sam kao mala već skontala da treba da glumim :-/ zbog bake, jer ona obožava da daje poklone a ja stvarno ne umem da primim. Sad već ne bih mogla da glumim tako dobro. A skup nakit takođe naročito ne volim. Uopšte ni ne nosim nakit a kamoli skup.
      E, onaj hleb sa pivom sam juče pročitala mami telefonom pa će ona da sprema :-)) prelep je taj tvoj post nego meni se sve čini da mi je glup svaki komentar koji napišem pa odustanem :-). Meni nešto hlebovi ne idu od ruke u poslednje vreme pa ću da sačekam sa tim :-P.

      Избриши
  4. Tacno sam osetila skoro isti osecaj, citajuci tvoju pricu. Kao mala sam vecito obigravala oko bakinih porculanskih lutkica, zivotinjica i uvek sam se plasila da ih ne polomim. I sada kada je prosao toliki niz godina, kad god vidim porculanske zivotinjice, ne pipam ih. Sto su ti traume iz detinjstva ;)
    Sto se tice tortice, jako mi se dja. Volim te starinske kolace-torte, bas su mi sik.
    Pozz :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, baš traume :-)
      I ja takve kolače najviše volim, mada ja najviše volim sve kolače :-P.
      Hvala.

      Избриши
  5. Анониман4/05/2015 12:50:00 PM

    Recept sam pravila danas i mnogo mi se svidja, medjutim, meni nikako nije ovako izgledao. Tj, za tu debljinu kore morala sam koru peci u mnogo velikoj tepsiji i dobila zeljenu debljinu, ali onda za tu velicinu kore nisam imala dovoljno krema, definitivno ne onoliko krema koliko je ovde na slici, vec bar duplo manje. Moje pitanje je, da li ste mozda smanjili sastojke za koru ili povecali za krem????? Bzv mi je jer sam htela bas taj odnod kora-krem! Hvala

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hm, hm, ovaj kolač je spreman pre više od godinu dana a nemam sad recept kod sebe, osim ovde na blogu, apsolutno ne mogu da se setim ali koliko mi se čini, sigurna sam 90% da nisam smanjivala ništa pri spremanju, ali ne mogu da se zakunem jer ako je tako kako kažete onda jedino može da bude da ste u pravu i da sam pri spremanju smanjila testo a onda zaboravila da ovde napišem te smanjene mere!
      Navešću to gore, jer mi je baš krivo, užasno mrzim kolače sa debelim testom i malo fina tako da ako je moja greška dugujem Vam kolače i izvinjavam se.
      Jedino da probam opet i ja da spremim samo da smanjim i koru i fil pa da vidim šta će biti.

      Избриши
    2. P.S. Izvinite što kasnim sa odgovorom, u poslednje vreme uglavnom nisam na blogu iz raznih razloga!

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)