Čokoladna pita sa snegom

 Svaki put kada izneverimo nekoga, nekoliko koraka udaljimo se od njega. Bez obzira na to  koliko je nebitno i sitno ono što smo mu obećali. Bez obzira na to  što će da se osmehne i kaže da nije važno. Važno je.

Korak po korak, naposletku shvatimo da između nas i njega stoji samo ambis stvari koje zameramo sebi.

Sve dublji, sve širi. 

Ja se svog oca slabo sećam, ali pamtim njegova obećanja, skoro sva. Pamtim ga po izdajama.

Pamtim i obećanja koja je Vanji davao. Pamtim kada sam istrčala sa časa jer je došao tata, pamtim kada nas je u Beogradu dočekao one zime kada smo ga videli poslednji put. Pamtim da sam ga volela, čini mi se da bih mu prepoznala glas. Lice, samo po slikama. Nemam ga sačuvanog u svojim uspomenama.

To nije stvar vredna žaljenja. Ne volim ga danas. Ne patim ni malo i potpuno sam iskrena kada to kažem. 

Uopšte nije važno. Smatram blagoslovom to što ljubav nije prisila. Što čovek ima barem toliko slobode u ovom kratkom i skučenom životu da odbije da vidi, zagrli, voli, čak i ako je taj koga odbija njegovo vlastito dete. Ljubav treba i mora da ostane izbor.

 Postoji samo jedan razlog da mi bude drago što sam odrasla. Kao dete sam verovala svima. Kada ste dete, mislite da je ljubav pravilo, i da je svako obećanje istinito, da  oni koji treba da Vas štite i vole nikada neće da odu.

Ali što Vas ranije iznevere, to ste osetljiviji na izdaju. Da, izdaja je krupna reč, ali tu joj je mesto. Možemo smisliti bezbroj lakših i bezličnijih, ali to uvek ostaje izdaja, okrutno i licemerno okretanje leđa. 

Trudim se da nikada ne obećam nešto što ne mogu da ispunim. Grize me noćima svaki propušteni rok, sve ono što znam da sam mogla a nisam uradila. Kao užarenim korbačem goni me taj zakon, ta najveća i najteža opsesija - da nikada ne izneverim očekivanja.

Preteško je. 

Ne znamo mi uvek šta možemo a šta ne. Nekada obećamo da bismo  umirili drugoga, nekada da bismo umirili sebe. Nekada izgubimo snagu kada najmanje očekujemo, nekada i nas same slome najskrivenija vlastita očekivanja. 

I onda izađemo pred čoveka koji je u nas verovao, čekamo pitanje i plašimo se odgovora koji moramo da damo, i one prikrivene ali bolećive razočaranosti u očima koje su nam odane. Znam, ja u svemu tome preterujem. Mene noćima i noćima muče stvari koje nisam uspela da uradim. Tumačim svoje slabosti, razloge za neuspeh. Podsećam se kako izgledaju lica izneverenih ljudi. Kako rastuženo ćuti njihovo srce.

Odustala sam od mnogih obećanja jer nisam bila sigurna da mogu da ih ispunim. Odustala sam od mnogih stvari koje sam želela jer nisam htela da izneverim sebe. Možda ćete reći da sam kukavica. 

Ali ja se ne bojim neuspeha. Bojim se izdaje. Bojim se da ne učinim drugima nešto tako okrutno kao što je zaboravljanje date reči, bojim se da me život ne promeni tako da mi bude svejedno da li je neko večeras zbog mene zaspao tužan. 

" To su sitne stvari, doći će tata jednom pa će sve da vam donese što budete tražili".

Eto, toga je bojim. Da ću jednom nekoga da tešim premeštajući svoje obećanje u sutra. Svoju odgovornost. Svoju ljubav.

Sutra neće doći jer će ambis naših laži da proguta i ljubav i odgovornost.Ovo nije priča o tome kako sam ja osećajna i dobra, već o tome kako sam izmenjena jednom od najtežih izdaja koje može da učini čovek. Opterećena njom i danas, koliko god se trudila da je zanemarim, zaboravim i prevaziđem.

Teško je boriti se uprkos strahovima za  sva svoja i tuđa očekivanja, ali je teže biti izneveren, ostavljen, razočaran.

Od toga želim da sačuvam one koje volim, onako vatreno kako ne  želim da saznam šta oseća čovek kada jednostavno zaboravi jučerašnja obećanja, kada opere ruke od jučerašnje ljubavi, kao iskorišćenu maramicu baci sa gađenjem datu reč, okrene se i ode. Od svih grehova koje sam počinila i koje ću počiniti, svih mana koje imam, svih grubosti, nepravdi i povreda koje sam drugima nanela, najviše se bojim onoga što je učinjeno meni  jer znam kakva je narav te okrutnosti   i kakve su posle nje ožiljci. 

Želela sam mnogo da smislim neku savršenu kremastu i čokoladnu tortu za Mišin rođendan. Onda sam se predomislila, poželela sam intenzivnu i pudingastu čokoladnu pitu, a da ipak ne bude od pudinga. On neobično  voli puslice, pamti kako ih je davno spremala njegova baka, bilo bi dobro da se i za njih nađe mesto u njegovom savršenom rođendanskom čokoladnom kolaču. 

Mama mi je, kao što čini uvek kada imam nedoumicu ili problem, priskočila revnosno u pomoć, jer mama me nikada, nikada nije izneverila. Znala sam da je ovo recept koji sam tražila. Obradovana, ne, oduševljena, ponosna, neopisivo zahvalna mami predstavila sam Miši svoj pronalazak. I rekao je :

- Može...zvuči sjajno. Mada smo rekli ranije da će za rođendan da bude  keks-torta.

Da, rekli smo, setih se i ja. 

Neka bude, onda, keks-torta. Čokoladnu pitu spremila sam nekoliko dana ranije. Miša joj je dao desetku, a on je zaista vrlo strog profesor. 

Sutra mu je rođendan. I čeka ga njegova torta.

Barem toliko mogu. Da ispunim sitna obećanja. Da budem u malom verna. 

Da stojim iza svojih reči, dela i svoje ljubavi i da ne dozvolim greškama nikada da otvore jaz između mene i onih koji su mi sve.  Kada se jednom nađemo na različitim obalama prljave  reke laži i izdaja više nikada nećemo moći jedni ka drugima. Iznevereno srce može da oprosti ali oproštaj nije dovoljan.

Zato ne zaboravljam. 

U svetu hladnom i sebičnom, najvrednije što mogu da dobijem i dam i dalje su ljubav i poverenje, i jedno bez drugog ne idu.

 Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica i pročitajte uskoro drugo izdanje mog prvog romana :-)

Sastojci :

210-220 gr. kakao ili čokoladnog keksa bez fila ( koristila sam neki čokoladni "Wellness"       

 ili " O' cake", nikako da naučim da ih  razlikujem :-) )

50 gr. putera

Keks izlomite na sitne komade, ili još bolje, sameljite ga. Dodajte mu omekšali puter i umesite u jednoličnu smesu. Rastanjite kao koru po dnu kalupa prečnika otprilike 23 cm. Naravno, kalup može biti i manji, ili neznatno veći, kako kolač ne bi bio previše nizak.

Fil :

3 žumanceta

50 gr. šećera

4 kašike skrobnog brašna

600 ml. mleka

100 gr. čokolade za kuvanje

Žumanca umutite penasto sa šećerom, dodajte malo mleka od ovih 600 ml. i mikserom umešajte  skrobno brašno. Za to vreme mleko ugrejte do ključanja, mešajući sipajte u žumanca pa sve zajedno vratite u šerpu i kuvajte na pari dok se krem ne zgusne. Pretpostavljam da možete i jednostavnije - žumanca umućena sa šećerom i skrobnim brašnom sipajte u mleko ugrejano na pari.

Kada se fil zgusne kao gušći puding skinite ga sa vatre i dodajte izlomljenu čokoladu. Mešajte da se istopi pa ostavite fil sa strane.

Sneg :

2 belanceta

100 gr. šećera

1 kašičica vanilin šećera

Umutite belanca da budu čvrsta pa im postepeno dodajte šećer i vanilin šećer tako da dobijete čvrst sneg. 

Preko kore od keksa sipajte čokoladni fil i poravnajte, pa preko njega nanesite sneg od belanaca. Donjom stranom kašike napravite talase  i pecite na 170 pola sata.

Ako pečete u kalupu sa pomičnim stranicama skinite obruč tek kada se kolač sasvim ohladi i tek tada ga secite i služite.