Posni trouglići sa ajvarom

Čitala sam mnoge pesnike i pesme, volela sam uvek samo Jesenjina.

Ali ničije me reči, baš ničije nisu nikada dotakle i zagrlile kao sumorni, setni stih Vojislava Ilića. 

I nađem u tim rečima i ohrabrenje i utehu iako su često prelivene nekim neizrecivim i bezimenim bolom. Poznat mi je. 

Kada pogledam prve zimske magle kako se vuku livadama, kada mi gladna ptičica pokuca na ledeno staklo i  kako me smrznuti gordi hrast podseti da svaka muka, magla i ojađenost naposletku prođu.

A mi ostajemo tu gde jesmo isti ili drugačiji. Zavisi od toga jesu li nas vetrovi povili, zime iscpele i kiše uplašile ili smo odoleli svemu i još uvek stojimo zagledani u lepotu koja se sa tugom vija u nama.

Grm
Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji,
K’o crn i mračan div. I guste travice splet
Gordi mu uvija stas – i gorski nestašan lahor
Leluja šaren cvet.
I zima dođe već, i svojom studenom rukom
Pokida nakit sav, i goru obnaži svu; -
Al’ mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći,
A on će biti tu.

 Vojislav Ilić

Sastojci:

200 gr. pšeničnog brašna

100 gr. belog kukuruznog brašna

1/2 kockice kvasca - 20 gr.

1 kašičica meda

2 kašičice soli

100 ml.  maslinovog ulja ( neće im mnogo faliti i ako stavite suncokretovo ulje )

1/2 kesice praška za pecivo

nekoliko kapi jabukovog sirćeta

malo obične vode - za kvasac

oko 200 ml. kisele vode - treba vam toliko vode da testo bude nelepljivo i meko. 

Izdrobite kvasac pa ga stavite u toliko mlake vode pomešane sa medom koliko je potrebno da može da naraste.

Pomešajte brašno, so, prašak za pecivo pa dodajte sirće, ulje i kvasac. Izmešajte rukom blago pa počnite da dodajete vodu - treba da dobijete klasično kvasno testo, nelepljivo i meko. Kada ga lepo umesite formirajte kuglu i pustite da raste na toplom mestu oko sat vremena.

Nakon tog vremena prebacite testo na radnu površinu posutu brašnom pa ga razvijte na debljinu oko 0,5 cm. isecite kvadrate i nafilujte svaki po jednom kašičicom ajvara.

Fil:

ajvar - ljut ili ne, po vašem izboru 

Filujte tako da fil bude u sredini a ivice slobodne da ih premažete sa malo tople vode i spojite kako biste dobili trougliće

Premaz:

trouglići na slici su premazani žumancetom jer nisu spremani u vreme posta

 ako ne želite da koristite jaje premažite svaki trouglić sa malo ulja

Za posipanje:

susam, kim, suncokretovo seme, lan

Pospite trougliće semenkama pa pecite na 180 stepeni oko 25 minuta  u plehu od rerne koji ste pokrili papirom za pečenje.

Praznične piramide

Miris srebrne zime igra se sa ledenim vetrom, sa ponekom zalutalom pahuljom koja sleti sa ogolelih grana. Uskoro će grad da zablista i mi ćemo da budemo radosni. 

Bez nekih posebnih razloga. 

Zato što su krovovi beli, zato što su jutra snežna. Zato što su deca srećna, zato što cakle ulice od ledenica, lampiona i smeha. 

Zato što su praznici dobri, zato što i nas čine malo boljim.

Ljubazniji smo, bezbrižniji. Dosta je i to u ovom surovom i sivom svetu.

Ja još volim detinjom iskrenošću te dane. Dane ukrašene nadom da dolazi bolje vreme. 

I noći okićene pesmom, jelkama i vatrometom. Neke drugačije noći u kojima nismo sami, u kojima se duše svih ljudi sreću ljubeći jedna drugu najlepšim toplim željama.

I noći posrebrene molitvama, tihim šapatom srca koja maštaju o večnosti.

Čekajući praznike, ja gledam u tamu i prisećam se onih Šantićevih stihova u kojima kao da je opevao naše predprazničke večeri, neke naše davne radosti i miris bakinih kolača u smrznutim spavaćim sobama naše srušene kuće. 

Mislim, da mi je opet jedan takav dom! 

Da mi je samo na kratko da se vratim godinama unazad. Samo da pomirišem, okusim i oslušnem, samo da zavirim u naše nekadašnje radosti pa da se vratim ovde i prospem ih oko sebe kao srmu što ćutke pada sa mirnih tamnih nebesa.

Sastojci:

300 gr. šećera u prahu

3 jajeta

100 gr. čokolade za kuvanje

125 gr. putera

15 kašika mlevenog keksa

150 gr. mlevenih badema - mera se odnosi na blanširane i oljuštene bademe, znači sirovih vam treba oko 200 gr

100 gr. kandiranih višanja ( ako ih nemate stavite 50 gr. seckanih oraha, lešnika ili badema, uglavnom onog koštunjavog voća koje niste već stavili u smesu a možete, naravno, da stavite i kandirane korice limuna i narandže kao i dobro oceđene višnje iz slatka )

 Jaja sa šećerom kratko umutite mikserom da se belance razbije i da se povežu sa šećerom pa stavite da se kuvaju na pari i mešajte. Meni je uglavnom potrebno oko pola sata da se skuvaju kako treba, dakle, da posvetle, postanu otprilike duplo gušća nego kada sam počela kuvanje i da varjača, kada je povučete po dnu šerpe ostavi trag. Nekada mi treba i više vremena, ako su jaja veća ili je struja slabija. Uglavnom, kada skinete fil sa vatre, ne treba da curi sa varjače kao tečnost već da pada kao vrlo gust med. Nemojte ni da prekuvate fil da vam se ne bi mrvile piramide. Dok kuvate fil propecite blanširane i oljuštene bademe da blago porumene i puste miris pa ih sameljite.

Dodajte odmah puter isečen i čokoladu izlomljenu na kockice pa mešajte dok se sve ne otopi. Dodajte odmah mleveni keks i bademe i seckane ili cele višnje pa promešajte energično.

Možda će da vam izgleda pregusto ali to će fino moći da se rasporedi.

Kalupe za trougliće/piramide obložite prozirnom folijom. Moja baka ih je uvek samo premazivala uljem ali ja ne rizikujem. 

Ovo je količina za dva ona manja, plića kalupa kakvi se sada često prodaju kod limara a ako imate one stare, dublje i veće kalupe onda će vam biti dovoljan jedan. Rasporedite smesu, poravnajte je odozgo i prekrijte krajevima folije koji vire sa strane. Stavite na vrlo hladno mesto ili u frižider da se stegne. Nakon tog vremena prevrnite iz pleha na tacnu, secite trouglove i poslužite samostalno ili uz neke druge sitne kolače. 

 

Posni slani štapići

 Ovaj me je recept svojevremeno na kratko  zbližio sa divnom mladom ženom i majkom koja ga je objavila na stranicama Coolinarike, gde sam ja provela mnoge sate, učeći samo čitanjem i posmatranjem, gledanjem divnih koje su se smeškale sa tih stranica naročito ljupko pred praznike. 

Jednostavan je i običan ovaj recept. Ali u našoj kući, kod bake, uvek su se spremale samo meke kifle, sočne projare, topli, ukusni kačamak. Nikada ovako nešto.

Dodavala sam ja u ovo osnovno testo različite stvari - kim, lan, suncokretovo seme, slaninu, začinsko suvo bilje. I vi možete da dodate šta vam je volja ali nekako su i dalje najlepši ovako jednostavni i obični. 

Tako, kao neke tajne u životu. Kao sama jednostavnost tog istog života, kao način na koji se srećemo i razilazimo, i živimo i dalje one koji nas na kratko sa nekim spoje, zbliže i one druge kada se putevi jednostavno i bez oproštaja raskrste a da se nismo pravo ni upoznali.

I onda se setim svih onih ljudi koji su mi bili zaista važni a  onda su samo nestali. Retko se setim svog oca, još ređe njegovih roditelja, strica. Pomislim tek ponekad na tetke. Najbolje drugarice već odavno nemaju lica u mojim sećanjima a monahinje sa kojima sam živela samo su senke. 

Kao da sam ih poznavala u nekom drugom životu. Ili ih je poznavao neko drugi. Nemam osećanja, ne osećam nostalgiju. I ne osećam nikakav, nikakav nedostatak.

 Ali ipak, uz teški napor mogu da se prisetim. Nekih cvetnih povrataka iz škole, zimskih klizanja i sedenja na trupcima u leto, jutrenja manastirskih i buđenja pred bdenje. Najteže se prisetim oca. Davno je bilo.

Svima im želim dobro. Gde god da su. Pa i ovoj divnoj mladoj ženi, lepoj i vrednoj Jeleni koje ne mogu da se ne setim kad god spremim neko njeno pecivo. Eto, zahvaljujući nekim receptima nju neću da zaboravim nikada, i onda ću se setiti svega, njene dobrote, srdačnosti. Zato zapišite ime i par redaka uvek uz recept koji vam neko pokloni. Da zapamtite, ako vredi. Mogla bih da pokušam da joj opet pišem, da vidim kako je, i da li se ona uopšte mene seća. Mogla bih. Sutra ću. Preksutra...

Tako zaboravljamo, tako nas udalji život toliko da se više nikada ne nađemo. Pa neka...

Retki su oni ljudi koje ne puštamo u zaborav nikada. Retki su oni koje još vatreno i čisto volim iako su samo prošli kroz moj život.

Za mene je pamćenje jedno a sećanje nešto sasvim drugo. Pamtim i ono što ne želim i što ne osećam. A sećam se onoga što volim.

Sećam se bledog lica tužnog pajaca sa našeg starog kalendara. Najlepšeg kalendara koji znam.

Visio je na zidu naše stare kuhinje. Pajac sa lautom na prozoru, drugi pajac sa crnom macom. Neobični, tugaljivi prikazi iz mašte.

Sećam se naših  tužnih malih pajaca sa licima i dlanovima od porcelana i odelcima od sjajne svile, sećam se i njihovih ispucalih nežnih lica kasnije, kada su umirali izmučeni našom igrom i godinama. 

Ovu posudicu za beli luk na slikama donela mi je mama. Ona zna da se ja sećam tih tužnih bledih lica. 

Čini mi se često, i sama sam neki takav pajac. Tragično smešna lutkica u rukama hirovitog života. Od rastanaka, uspomena i zaborava pucaju porcelanska srca i krhka lica tužnih pajaca.

Sastojci:

 ( originalni recept )

750 gr. brašna

1 kockica svežeg kvasca - 40 gr.

2, 5 kašičice soli

50 gr. propečenog susama

1,5 kašičica slatke mlevene paprike

300 ml. tople vode

180 - 200 ml. ulja

Izmrvljeni kvasac stavite u toplije mlaku vodu i poklopite pa ostavite da naraste. Brašno pomešajte sa paprikom, susamom i solju pa sipajte vodu sa naraslim kvascem i dodajte ulje mešajući rukom tako da dobijete fino, nelepljivo ali masnjikavo testo.

Kada ga umesite kratko da postane homogeno prebacite ga odmah na pobrašnjavljenu radnu površinu i razvaljajte oklagijom. Možete sami da izaberete debljinu štapića. Ja volim kada testo razvaljam tanje jer onda mogu štapiće malo duže da pečem, pošto mi volimo reš pečeno pecivo :-) a da ne budu tvrdi odnosno da budu krckavi. Ako volite slabije pečeno pecivo slobodno ga ostavite da bude deblje ( oko 1 cm ) ali ga onda pecite obavezno kraće da bi ostalo meko.

Kada razvijete testo isecite mu krajeve da dobijete pravougaonik pa ga isecite na štapiće što približnije veličine i oblika, mogu biti duži ili kraći, kako vam je praktično i lepo :-). Moji su retko jednaki jer nemam ni preciznu ruku a ni ram za sečenje.

Prvu turu isečenih štapića prebacite na pleh od rerne prekriven papirom za pečenje i bez ikakvog premazivanja pecite na 180 stepeni oko 10 minuta. Ako su deblji pecite ih 10 minuta a ako su tanji možete duže za krckave štapiće i takođe 10 minuta za mekše. 

Ispecite tako i drugu turu a u međuvremenu i one isečene krajeve ponovo umesite pa razvucite opet koru od njih i isecite štapiće. 

U originalnom receptu piše da je ovo količina za tri pleha od rerne. Ja sam uvek pravila duplo manju količinu i dobijem jedan pleh i još malo, što znači da su mi štapići malo deblji. 

Odlični su hladni i topli, kada prenoće malo se stvrdnu.

Odlično su posluženje uz fine salate i umake. 

Posni mak - medenjak

Još jedan novembar, još jedan prvi sneg, godine prolaze u brojanjima i čekanjima, u osluškivanju nečujnih zima koje pahuljicama nežno kucaju na ledena prozorska stakla.
Ne volim te kratke i mračne dane, ne volim jutra koja se rađaju u tami, ne volim noći u kojima se, kao u staroj pesmi, smrkava bez mesečine.
Ne raduje me prvi sneg. Žao mi je zbog toga. U stvari, osećanja su mi nejasna i mutna.
Čekam da se nekako završi i taj novembar. Težak, pretežak mesec. Život je hteo da mi ga omili, smestio moje venčanje baš u taj novembar ali ja ga i dalje volim samo tog dana, 19og.
I kako odmiče i bliži se kraju meni je sve teži teret na grudima. I molim se da ne padne sneg u modro ledeno veče, da me ne podseti miris  mlade zime na mrtve jeseni i mrtve zime, na sve ono o čemu ja uporno ne pišem i ne razmišljam.

Bolje da ne mislim na to plavo i tamno manastirsko veče, na pahuljice što su umirale na mojoj ljubičastoj marami, na prve dane prvog posta koji nisam postila do kraja. Razbolela sam se od ljubavi.
Još sam bolesna. Jer to je čudna boljka. Za jednom ide druga, i onu prvu nikada ne preležite. A ta druga, vedra i sveža, cveta i raste i divne plodove daje.
Cvetne vrtove, zrele jabuke.
Pa opet, kako da se ne vratite pred vrata jedne propasti, jednog kraja sveta, kako da ne kleknete uplakanog srca pred veličanstvenim i ozvezdanim novembarskim sutonom koji još samo u sećanju živi kao spomen, večiti spomen na ono što je bilo, i što nije moglo da bude.

Onima koji poste želim srećan post ali i ostalima od srca preporučujem ovaj kolač jer je mek, sočan i nekako penast kao retko koji, pa i mrsan kolač sa makom.
Ja od dolaska na studije ne postim kako sam ranije. Od kada imam probleme sa ishranom i izgladnjivanjem postim takoreći neprekidno, uskraćujem sebi hranu kao da želim uskraćivanjem hrane sebi da ukinem pravo na sreću, na blagostanje, na radost.
Svoju svesku sa posnim receptima sam izgubila. Ne znam gde i kako. Neki su bili manastirski, neki prepisani iz lepog posnog kuvara koji sam davno kupila i koji se, nesrećan, sav raspao pa mi je teško da prikupim i složim sve listove.
Ovaj recept mi je, kao i mnogo drugih, pronašla mama. Ako  u dugim zimskim noćima poželite nešto slatko, postili ili ne, za najviše sat vremena i bez mnogo truda moći ćete da se zasladite i ugrejete, da podelite sa bližnjima komadić slasti i mira, skromnog užitka u sreći, u sreći i spokoju, daleko od uspomena i ljubičastih sutona, davno zaspalih pahuljica i svega što je bilo nekada, a nije moglo, i nije trebalo i nije smelo da bude.

Sastojci:

čaša je ona od 200 ml. 

1 čaša vode

1 čaša meda

1 čaša šećera

1 čaša ulja

1,5 čaša mlevenog maka

1 kašika vanilin šećera

1 kašičica sode bikarbone

brašno - u originalnom receptu je pisalo " malo brašna - da dobijete testo gustine kačamaka " - 

ja sam stavila 10 punih kašika brašna

Ne postoji kolač koji ćete brže i lakše da spremite. Ulje, vodu, šećer i vanilin šećer, med i mak pomešajte kašikom ili žicom za mešanje. Dodajte sodu bikarbonu pa onda i brašno. Ukoliko ste vešti, možete i kašikom da izmešate smesu tako da ne dobijete grudvice, ako, kao ja :-) niste, upotrebite žicu ( ako je nemate, moraćete da uključite mikser na kratko :-)). Kada dobijete jednoličnu smesu nalik ređem testu za kolače sipajte je u manji pleh pokriven papirom za pečenje. Kolač nije veliki, pleh neka bude otprilike 15x20 cm. Pecite ga na 180 stepeni oko 25 -  30 minuta. Čačkalica treba da izađe suva iz kolača ali će on i dalje da deluje meko i šuškavo, ali površina ne sme da bude lepljiva. Tako treba, med će malo da ga očvrsne kada se ohladi, a ostaće sočan neopisivo, ako ga prepečete, biće suv i tvrd.

Izvadite ga iz rerne i pustite da se ohladi. Ja ga nekada prelijem glazurom i dok je još mlak, ako mi se žuri :-). Možete i da ga poslužite mlakog, ali tada se malo teže seče, tj. vadi iz pleha jer je vrlo sočan i mek pa ona donja korica može da ostane zalepljena.

Glazura:

50 gr. čokolade za kuvanje - možete da stavite i 100 gr. čokolade ali ja volim tanju glazuru

3 kašike likera od borovnice - naravno, možete da koristite neki drugi liker ili da napravite klasičnu glazuru sa 3 kašike ulja

Otopite čokoladu sa likerom na pari pa izmešajte, prohladite i premažite kolač.

 

Kosovski zeljanik

Vratila sam se.
Pobegla sam da ne dočekam tamo kraj novembra
Vratila sam se na sigurno ali i dalje ne znam zašto nazivam povratkom odlazak iz svoje kuće.
Nema za mene ni odlazaka ni povrataka.
Ja sam usamljeni putnik između dva sveta, između dve ljubavi, između dva života.
Ja sam uporni putnik zagledan uvek u ono što ostavlja.
Ja sam umorni putnik koji bi voleo da još jednom svi koje voli i sve što voli budu na jednom mestu.
Da imam jedan svoj jastuk i jedan svoj krevet, jedan svoj orman i jednu svoju čašu, jednu svoju kuću i jedno mesto na koje mogu da se vratim.

Umesto toga ja imam jedno srce i uvek jedan isti put na čijem se kraju i početku nalazi po jedan moj dom, po jedan moj jastuk, po jedna velika želja da ne moram nikada da odem.
Znate već da sam uvek pretužna kada se vratim od mojih.
Ovih dana je teže. Zašto i koliko znamo ja i moja dva jastuka. I sve suze koje me teše godinama, i sve one prazne tišine u kojima nema ni suza.
I zato vam pišem kratko. Tuga je zarazna i opasna po čoveka.
 Eto, vratih se. Za povratak vam poklanjam ovaj lepi recept. Mama ga je našla u nekoj sveščici pa smo ga zajedno spremile pre par dana, naravno, sa domaćim kukuruznim brašnom koje je najukusnije na svetu.
Ne znam da li je ovo nekakvo autentično jelo sa Kosova ili se samo tako zove, a nije mi ni preterano važno.
Važno je da ima onaj ukus...onaj pravi ukus.

Sastojci:

Testo:

Sastojci

750 gr. belog kukuruznog brašna
3 kašika ulja
1/2 kesice praška za pecivo
1,5 kašičica soli
hladna voda - toliko da zamesite fino testo koje možete da podelite na 2 dela i rastanjite po tepsiji, dakle tvrđe nego za klasičnu  projaru
malo ulja za podmazivanje tepsije

Pomešajte brašno sa solju, praškom za pecivo pa dodajte ulje i dolivajte po malo vode dok mešate rukom, sve dok ne dobijete testo koje se ne osipa i koje je vlažno, gnjecavo na dodir ali nije tečno. Podelite ga na 2 dela. Okruglu tepsiju prečnika oko 22 cm ( mada možete i manju i veću - zavisi od toga koliko visok zeljanik želite ) podmažite uljem pa polovinu testa prstima razvucite po dnu tepsije ravnomerno i tek neznatno podignite uz ivice. Drugu polovinu testa stavite na papir za pečenje približnih dimenzija dimenzijama tepsije i razvucite ga tako da kasnije možete da prebacite preko fila i uz malo korekcije lepo pokrijete tepsiju.

Fil:

500 gr. blitve ili spanaća ( lepša je blitva, ako nju koristite očistite je od onih debelih belih žila )
3 jajeta
1 šolja starog ( kiselijeg ) sira
1 šoljica za crnu kafu ulja
1 kašika kajmaka
malo soli

Poparite blitvu ili spanać vrelom vodom pa ocedite dobro i isecite. Viljuškom umutite jaja, dodajte ulje, sir, so i kajmak ( mi smo stavile mladi kajmak koji baka skuplja sa domaćeg mleka :-) aliu receptu se preporučuje stari, slani kajmak ). Dodajte blitvu ili spanać i izmešajte pa prelijte preko donjeg testa. Sada papir sa drugim testom prevrnite na fil, odlepite papir i poravnajte tako da lepo pokrijete celu površinu fila i malo spljoštite krajeve. 

Za premazivanje

2 kašike ulja
1 kašika vode

Premažite uljem koje ste pomešali sa vodom i pecite  200 stepeni oko 40 minuta, dok blago ne porumeni. Nakon tog vremena izvadite je iz rerne.

Preliv:

3 jajeta
3 čaše ( 180 ml - 200 ml. ) kiselog mleka

Jaja i kiselo mleko viljuškom pomešajte pa prelijte preko zeljanika ravnomerno. Vratite u rernu pa je isključite i ostavite tepsiju u rerni još 10 minuta.
Možete da poslužite i toplo i hladno.

Novogodišnji pišinger

U našim hladnim spavaćim sobama, žutim od cvetića na tapetama, mirišljavih od starih uštirkanih posteljina, nekada su čekali novogodišnju noć nestrpljivo, kao i mi, carski  praznični, starinski kolači. U našim hladnim zimskim noćima nekada su padali srebrni snegovi. U našim hladnim prazničnim danima mi smo bili zaista potpuno srećni. U našem pamćenju nekada nije bilo sećanja koje je starije od nas samih.

U nekim dalekim decembarskim i kristalnim i bučnim januarskim noćima radovali smo se srcem bez sumnji. 

Tu radost bez senki i sumnji ja i danas tražim u sećanjima na  te divne i kratke praznične noći sačuvane u meni tako duboko da ih više i ne razlikujem od sebe same.

Sastojci:

4 lista velike oblande ( one od 210 gr. ) - možete da koristite i svih 5 listova ali mi više volimo da iskoristimo sam 4 lista jer onda ima manje oblande a više fila :-)

6 jaja

300 gr. šećera

200 gr. čokolade za kuvanje

250 gr. putera

Umutite jaja sa šećerom kratko ( mikserom ). Nije potrebno da dobijete penastu smesu kao kada mutite jaja za tortu, samo ih lepo povežite sa šećerom i stavite da se kuvaju na pari uz mešanje.

Dužina kuvanja zavisi i od temperature i od jaja. Ispostavilo se da sam više puta prekuvala fil, naposletku mi je mama rekla da preterujem :-). Kuvajte ga desetak minuta, ja sam umela da kuvam i po sat vremena. Uglavnom, smesa treba da bude svetla i da se onako fino, blago zgusne. Ne da se pretvori u tutkalo. :-)

Skinite sa vatre pa dodajte čokoladu izlomljenu na kocke i mešajte dok se ne istopi. Kada se to desi odmah dodajte puter, takođe isečen na kocke i mešajući istopite i njega pa ostavite fil da se ohladi ( ne stavljajte ga u frižider, treba da bude sobne temperature kako bi se lepo razmazao.

Kada bude hladan, podelite ga na 3 dela. 

Nafilujte prvu oblandu trećinom fila, tako da ona strana sa dubljim kockicama bude okrenuta na gore, tj. da filujete nju, kako bi fil upao u te kockice. 

Vrlo je važno da lepo i ravnomerno nafilujete celu površinu oblande, a posebno krajeve, kako se ne bi odlepljivali jedni od drugih.

Preklopite je drugom oblandom pa nafilujte i nju pa tako i treću. Četvrtu oblandu okrenite naopako tako da ravnija strana bude gore, pokrijte je papirom za pečenje i preko ravnomerno rasporedite nekoliko predmeta jednake veličine ( knjige su najpogodnije, na primer kuvari :-) ) i ostavite da stoji na nekom prohladnom mestu par sati, da se sve lepo poveže i stegne. 

Čokoladna glazura:

150 - 200 gr. čokolade

4 - 5 kašika ulja 

Istopite čokoladu na pari pa joj dodajte ulje, lepo izmešajte i sjedinite pa prelijte pišinger i razmažite glazuru nožem ravnomerno. 

Neka se stegne na sobnoj temperaturi. Preporučujem da ne stavljate pišinger u frižider, bolje je da stoji u nekoj hladnoj prostoriji koja nije vlažna. 

Čitamo  se za par dana :-)

Baršunasta zlatna peciva

Nedostaje mi onaj osećaj na ispruženim dlanovima dok ih dodiruje zlatno klasje pšenice. Nedostaje mi miris reke i prašnjavog putića što kroz njive i polja vodi do zelene obale. Nedostaje mi sivi rečni pesak, nedostaju mi modre šljive i beli oblaci, nedostaje mi pletena korpa i miris domaćeg hleba, ovog maminog divnog, toplog peciva, crveni zreli paradajz i moja cvetna haljina.

Nedostaju mi jedan most, sandale i oni žuljevi koje su mi pravile svakog dana, nedostaju mi boje, neke boje koje su posivele u ovim novim, jesenjim danima koji su došli.

Nedostaje mi onaj cirkus što je otišao, nedostaje mi moja mladost. 

Otišao je, ja to vidim. Svakog dana vidim. 

Devojku kakva sam bila, a nisam više. I neću nikada moći ponovo da budem.

I onda tako mislim, kuda je to otišla i gde je ostala.

U nekim crkvama, kraj nekih reka, na jednom manastirskom groblju, u nekim čekanjima, u nekim traženjima. U jednoj besmislenoj i neizbežnoj, u jednoj nadrealnoj ljubavi je izgubljena.

Ne, ne žalim.

Starim jer sam pustila mladost da ostane tamo gde je volela da bude. A ja sam morala da odem.

Sastojci:

750 gr. brašna + koliko je potrebno ( ako je potrebno ) da dobijete nelepljivo testo

200 ml. mleka

200 ml. jogurta

150 ml. ulja

40 gr. svežeg kvasca

1 jaje

so po ukusu

1 kašičica šećera ili meda

Svi sastojci treba da budu neko vreme na sobnoj temperaturi pre pripreme peciva a prostorija u kojoj spremate testo treba da bude topla.

Mlako mleko, šećer ili med i kvasac ostavite na toplom mestu da nadođe. U drugoj posudi pomešajte polovinu količine brašna pa dodajte nadošli kvasac, jogurt, jedno jaje, ulje i soli po ukusu. Izmešajte pa postepeno dodajte i preostalo brašno, dok ne dobijete meko nelepljivo testo. Nek narasta na toplom mestu oko 40 minuta. Nakon tog vremena ga na pobrašnjavljenoj podlozi rastanjite na debljinu od 2 cm. a potom okruglom modlom  veličine koja Vam odgovara vadite pogačice. Neka odstoje tako 20 minuta.

Pleh obložite papirom za pečenje pa poređajte pogačice.

Za premazivanje:

1 jaje 

 Premažite pogačice  umućenim jajetom. 

Još:

susam za posipanje 

  

Pospite pogačice susamom i  pecite ih na 200 stepeni dok ne porumene, oko 20 minuta. 

Pogačice su odlične kao hamburger pecivo, ali možete od ovog testa da pravite i kifle, šta god Vam padne na pamet :-).

Verine sočne šnicle

Dobila sam kuvar na poklon!

A u njemu ovaj recept. 

Vera je poseban čovek. Ona zna zašto neću sada da vam pišem jeftini haiku o prijateljstvu :-). Ona je čovek koji manje priča nego što čini. A takvi su i retki i vredni. 

Ja mnogo više pričam i pišem :-). 

Verovatno i previše, šta vi mislite o tome? :-)

Mnogo mi se dopao ovaj recept, a pošto nemam posuđe koje se preporučuje u originalnom receptu, snađoh se :-) i ručak je bio divan, meso meko i sočno a ukus domaći i starinski, kao što biva kada spremate po receptima majstora. Sastojci su jednostavni, takoreći prosti, ali onako domaćinski prosti, priprema je jednostavna, a ono što dobijete teško da ćete danas naći u skupim velegradskim restoranima i lažno ljupkim mestašcima koja pretencioznom slatkoćom i nejasnim, pomodnim jelovnicima  privlače neznalice, snobove i ponekog radoznalca otvorenog srca, kao što sam bila ja, sve dok se nisam uverila da su mašnice, cvetići i rustični drveni stolovi, činijice i saksijice u prozorima samo besmislena bižuterija u našim pravim životima, još jedan način da nam se skuplje  naplati zabluda, laž da smo neko drugi i da je sve oko nas šareno i lepo .

Ukrasimo svoje živote istinski vrednim stvarima, ljudima, mislima i osećanjima. 

Hajde da sednemo za sopstvenu trpezu, ne glumeći da smo neko drugi, da bar na kratko ućutkamo želju za  stvarima koje nam život čine šarenim i vedrim samo spolja, za stvarima prolaznim i propadljivim. Sedimo za trpezu od srca zahvalni zbog svega što imamo, i zbog svega što nemamo. Izaberimo da uvek imamo  ono najvažnije. Da lepota i ljupkost budu ono čime ćemo sami da obasjamo svaki prostor. Da zato naš sopstveni prostor, naš dom, bude najtoplije i najdražesnije mestašce na svetu. 

Hajde da sednemo za sopstvenu trpezu i da jedemo kao ljudi :-).

Jer je život jednostavan i lep samo kada naučimo da razlikujemo važne i nevažne stvari i kada naučimo da ga slavimo bojama, cvećem i lepotom koji stanuju u nama.

Sastojci

4 tanje juneće šnicle

so po ukusu

4 kašike brašna

1 glavica luka

1 kašika  slatke mlevene paprike

100 ml. ulja

200 ml. vode

1 kašika suvog bosiljka  ili nekog drugog suvog začina koji više volite

nekoliko zrna bibera

Šnicle izlupajte malo tučkom. Na vrelom ulju propržite luk isečen na rebarca i dodajte po ukusu soli, kada omekša dodajte mlevenu papriku i dinstajte kratko pa naposletku šnicle uvaljajte u brašno, otresite višak i stavite ih u luk i papriku. Ja sam sve to promešala par puta i da mi se brašno ne bi zalepilo za dno šerpe odmah dodala i vodu. Ubacite biber i bosiljak pa dinstajte tako ih povremeno mešanje, na slabijoj vatri, dok tečnost malo ne uvri. Kod mene je to trajalo oko 15 minuta. Nakon tog vremena prebacila sam šnicle i sos u vatrostalnu posudu, poklopila i dodala još možda 100 ml. vode pa su se šnicle tako krčkale gotovo sat vremena na 180 stepeni. 

Poslužila sam onako jednostavno i starinski kako najviše volimo sa krompir pireom i zelenom salatom :-). Meso je bilo meko kao duša.

Ljubavni keksići - midnight cracklers ( Prstohvat soli )

Prošlog 18og novembra ja sam postala Mišina žena, i on je postao moj muž. 

I ništa se, baš ništa nije promenilo do danas, osim što smo za godinu dana bliskiji i za godinu dana se više volimo.

Ceo godišnji krug se zatvorio, nekada se čini da će vreme i bliskost učiniti da postane  nemoguće nazreti trenutak početka, a već je sada nemoguće uopšte pomisliti na mogućnost kraja, ni u smrti, ni posle. 

Neće danas biti kod nas bombonjera, parfema, poklona i večere na nekom otmenom mestu.

Bićemo mi u našem malom domu. Možda ćemo se posvađati. Verovatno hoćemo :-), tako kod nas obično bude. Ali svejedno, biće nam dobro. Kao i svakog drugog dana.

( A kako i ne bi bilo, uz ovakve čokoladne keksiće. Sa velikom ljubavlju sam tražila takav recept, našla ga na predivnom blogu Prstohvat soli. Pošto je recept u originali napisan savršeno, ja ga ovde kopiram u celini da bih ga imala tu, kod sebe. Nema potrebe da bilo šta menjam, samo ću dopisati nekih par sitnih napomena. U suštini sam u potpunosti ispoštovala recept i dobila  čokoladno savršenstvo. Ovaj keks je tako mek da bi ga slobodno mogli zvati kolačićem ).

Sastojci:

 70 gr. maslaca
140 gr. smeđeg šećera
150 gr. čokolade sa 70 % kakao delova ( ja sam koristila "Menaž", običnu kvalitetnu čokoladu za kuvanje )
170 gr. brašna
30 gr. kakao praha
 1/2 kašičice sode bikarbone
  1/4 kašičice soli
  1/4kašičice cimeta
  na vrh noža karanfilića
  1 jaje

Maslac, čokoladu i šećer stavite u šerpicu i na laganoj vatri otopite ( ja sam to uradila na pari jer sam jedino tako sigurna da ništa neće da zagori ). Prebacite u drugu posudu i ostavite da se masa prohladi. Ne mora biti skroz hladna, bitno je da ne bude vruća.

U posebnoj posudi, pomešajte brašno, kakao, sodu bikarbonu, so, cimet i karanfilić.
Kada se čokoladna masa prohladila, dodajte jaje i dobro sjedinite mikserom ili žicom za mućenje ( ja sam mutila žicom jer mi je lakše da je operem :-) ). Dodajte suve sastojke u nekoliko navrata. Dobijeno testo zamotajte u providnu foliju i ostavite u frižider na najmanje 1h ( meni je stajalo prvi put skoro 4 sata :-) Kada sam ga izvadila, osipalo se i bilo tvrdo, ali brzo se zagreje u dlanovima i fino se oblikuju kuglice. )

Upalite rernu na 180°C da se greje, obložite papirom za pečenje 2 velika pleha. ( meni su svi keksići stali u jedan jer su bili valjda veći ).

Ohlađeno testo izvadite iz frižidera i pravite kuglice prečnika 1.5 cm i ređajte na pleh sa razmakom između. Ako se testo mrvi, onda svaki komadić dodatno izmesite, toplota ruku će ga omekšati i lako ćete dalje rukovati se njim. Kada poređate sve kuglice, svaku blago spljoštite dnom čaše ( ni to im nisam radila :-) ).

Pecite 10-12 minuta, nikako duže! Ova minutaža će vam delovati kratko, a keks nepečeno ( i to potpuno nepečeno, ali ispoštujte recept ), no bez brige, iako još mekan kada ga izvadite iz rerne, očvrsnuće tokom hlađenja. U svakom slučaju, bolje da ih ne prepečete. Ohladite i poslužite uz čašu mleka.

Seljačka prosta jabučara

Najprostija pita na svetu. Ne pišem recept jer ga neko ne zna. Pišem baš zato što ga svi znamo, bar onako, nagrubo. Pišem jer je, pored svega, mi uglavnom i dalje volimo kao što se vole bezbroj puta viđeni krovovi, putići, kućerci i tarabe. Ume svako da je napravi, znate to. Dosadila nam je. Dodajemo joj sada đumbir, 

suvo grožđe, orahe, lešnike, svašta joj dodajemo da nam ne bi bila dosadna. I sve je lepša. 

I sve je manje naša.  

Jer je  savršena samo bakina. Sigurno se slažete sa mnom:-).

 U zelenoj tepsiji, u starom kuhinjskom ormanu, mirišljava, sočna i slatka, pita od naših velikih, kiselih zelenih jabuka.

Prosta pita. 

Svakidašnji seljački kolač. Nošen u livade kosačima. Čuvan u kredencima za unuke. Ukus običnog, toplog nedeljnog popodneva. 

Još jedna bakina zagonetka odgonetnuta napokon. Tajna je u skromnosti. Neka je obična, jednostavna i prosta, neka je seljačka, jeftina i svačija.

Ova pita miriše kao nijedna druga. 

Tajna je uvek u skromnosti. 

U blagodarenju na onome što se ima. U krotkoj štednji, u radosti što možemo od nekoliko sastojaka da napravimo čaroliju.

I da, tajna je u sočnosti :-).

Sastojci:

500 gr.  kora za pite i baklave

oko 1,5 kg. što kiselijih jabuka ( ja jabuke merim kada su već očišćene - stavljam zaista puno jabuka - ako imate dunju, stavite 1 kg. jabuka i jednu veću dunju

šećer - po ukusu, nema tačne mere - oko 150 gr. je neki optimum

oko 150 ml. ulja

cimet

Jabuke ( i dunju ako je imate ) izrendajte i nemojte previše grubo da ih cedite već samo blago, pre nego što ih rasporedite po kori.

Pleh veliki koliko je otprilike velika i jedna kora za pitu podmažite uljem, stavite jednu koru, premažite je četkicom umočenom u ulje ili poprskajte, ili prosto mestimično pouljite sipajući ulje iz kašike, kao što radi moja baka, jer nema ona te četkice :-). Stavite preko nje drugu koru, na isti način je nauljite i onda stavite jabuke.

Sledeću koru samo poprskajte uljem i pospite šećerom, pa na sledeću posle ulja stavite jabuke, pospite šećerom i cimetom ( nemojte da preterate, dovoljan je prstohvat cimeta ). Količina šećera je proizvoljna, u stvari zavisi od kiselosti jabuka i Vašeg ukusa. Ja volim da se oseti kiselkasti ukus jabuke pa stavim najviše kašiku i po po korici.

I tako sve dok imate kora. Pretposlednju samo nauljite i pokrijte poslednjom korom. 

Stavite pleh u rernu zagrejanu na 180 stepeni i pecite oko 50 minuta, najviše sat vremena, ako su jabuke vrlo sočne.

Ja ne volim da mi pita od jabuka bude hrskava. Da biste dobili sočne, meke parčiće odmah po vađenju iz rerne pokrijte pitu folijom i preko nje prebacite kuhinjsku krpu, neka se pokrivena ohladi. 

Hladnu isecite na kocke. Ako se gornja kora odvaja, slobodno možete i da je sklonite, ona prvenstveno služi tome da zaštiti onu koru ispod sebe.

Još:

šećer u prahu dobro zamirisan vanilom

Pošto jabuka koje koristite za pripremu ove pite treba da budu vrlo kisele, a u njoj i nema previše šećera, uvaljajte svako parče u šećer u prahu koji ubedljivo miriše na vanilu. 

*Meni je ova pita najlepša nakon što odstoji dan ili dva na hladnom mestu, ali ne u frižideru.

 

Kajmak pužići

Toplo testo i kuhinja, topla nedra zavičaja. Najlepša polja pokrivena maglom, novembarske kiše u krošnjama moje prošlosti.

Na stolu lonče mleka, pod stolom mačka.

U maloj šerpi sa crvenim cvetićem žut kao dukat domaći kajmak.

Miris koji se provlači kroz snove i budi me u jesenja jutra. 

Osmehnem se setno kada vidim u našoj prodavnici "kraljevački kajmak". Eh, sestro, rekla bih rado namrštenoj prodavačici, kraljevački kajmak je samo onaj koji pojede u Kraljevu :-). Utopljen u neko divno testo, u poparu, namazan na vreli, domaći hleb. Utopljen u jutro subotnje.

Bolje da ćutim, namrštena je. I kupim ipak taj  "kraljevački".

     

 ZAVIČAJU
(Dobrica Erić)

Cvete, lepši
od ruže i bulke
Cvetale ti
trpeze i ljuljke!

Pesma ti se
do neba orila
Svaka česma
ljubav žuborila!

Igle vezle
a vretena prela
Kombajn žeo
vodenica mlela!

Hlebovi ti narasli
ko brda
Reka mleka
poplavila krda!

Pesnici ti
cvetne vence vili
A vojnici
voće kalemili!

Sastojci:

oko 500 gr. brašna ( možda ćete morati da dodate još brašna kako testo ne bi bilo lepljivo )

1 kašičica soli

150 ml.kiselog mleka

30 gr. svežeg kvasca

100 ml. ulja

50 gr. kajmaka

1 kašičica meda

50 ml. vode

 Ugrejte vodu sa medom tako da bude mlaka pa  dodajte izmrvljen kvasac. U brašno stavite kajmak, so i ulje  pa posle 10tak minuta dodajte vodu sa kvascem i kiselo mleko koje ne treba da bude baš hladno. Ako je potrebno, dodajte još brašna ili jogurta da biste umesili meko, nelepljivo testo. Neka raste narasta na toplom mestu oko sat vremena.

Za premazivanje:

50 gr. starog, kraljevačkog kajmaka ( dobro, ne mora baš da bude kraljevački )

50 gr. putera

Razmekšani puter pomešajte sa kajmakom koji takođe treba da bude mek.

Fil:

300 gr. rikota sira ( može i neki drugi )

1 belance

malo soli

Pomešajte belance sa sirom i malo posolite. 

Prebacite naraslo testo na radnu površinu posutu brašnom pa ga razvijte na debljinu nešto manju od 1 cm. Premažite mešavinom putera i kajmaka pa preko nanesite fil što ravnomernije. Umotajte u rolat pa isecite pužiće debljine oko 2 cm. Prevrnute ih složite na pleh pokriven papirom za pečenje i pecite na 200 stepeni oko 25 minuta.

* Ako želite, premažite ih pre pečenja onim preostalim žumancetom, ja sam ovog puta zaboravila :-).

Rustično varivo sa sočivom

I sočivo sam jela prvi put u manastiru. Posno. "Na vodi".
U toploj trpezariji dok je sestra D. zvonkim, devojačkim glasom čitala žitije, ali se ne sećam čije.
Dok su zveckale kašike, viljuške i tanjiri četrdeset monahinja. Međusobno tako različitih. Starih, mladih, onih ćutljivih i bučnih, povijenih od molitve i uspravnih, isto od molitve.
Dok je mirisao jednostavni ručak sa mnogo povrća i nešto vode i soli, svakidašnje naše jelo u toku posta.
Dok je čitava ta slika postajala neizbrisivi zapis o toplini, o  dobrovoljnoj usamljenosti i spokoju, u mom srcu.
Dok nije zazvonilo maleno zvonce sa igumanijinog stola.
Tada ustaju sve sestre kao jedna, molitvom se završava ručak. U tišini se izlazi i ostaju samo trpezarke. I ja sa njima.
Mati mi je uvek činila po volji, dopustila mi je da pomažem u kuhinji iako je sama mislila da treba da učim ikonopis.

Jer ne, te boje i drvo, pozlata za ikone i umućena jaja za slikanje ne mirišu kao tek ispečeni rumeni hleb, kao čaj od kamilice, kao tanjir toplog sočiva.
Moja baka ga nije nikada kuvala. Ona priznaje samo pasulj, i nikako ne prihvata da je sočivo nešto sasvim drugo, potpuno ukusno, slasno, divno.
Meni je ovo najdraže varivo uopšte. Sa mesom i slaninom, moćno i rustično, pravi je jesenji obrok, raskošniji od onog manastirskog, dostojan da se posluži i na praznik.
Jer nisu samo skupe i komplikovane stvari kadre da nas obraduju kada nam treba radost i da nam osvetlaju obraz kada imamo koga da zadivimo. Najčešće su to baš jednostavne ali neophodne tajne koje skriva naša svakodnevica.

Sastojci:

1 glavica crnog luka

2 kašike masti

100 gr. dimljene slanine

 3 čena belog luka

1 veća šargarepa

3 krompira srednje veličine

300-400 gr. svinjskog mesa ( od buta )

1 mali koren celera

300 gr. sočiva ( onog sivog, običnog )

2 kašičice soli - prilagodite svom ukusu

1 kašičica semena kima

 Ugrejte mast pa na njoj propržite slaninu isečenu što sitnije. Kada lepo porumeni i pusti miris dodajte sitno seckani crni luk i pržite/dinstajte dok ne omekša i ne postane staklast. Kada se to desi, ubacite u šerpu i šargarepu isečenu na kolutiće, krompir isečen na sitnije kocke, celer isečen na sitne kocke i meso takođe isečeno na kockice. Posolite i dinstajte 10tak minuta na srednjoj vatri. Nakon tog vremena dodajte sitno sečeni beli luk i sočivo, promešajte par puta da se sve lepo izmeša pa dodajte vodu. Mislim da je za početak dovoljno da sipate oko 2,5 litra vode. Posle ćete ionako da dolivate kako isparava. Kuvajte na srednjoj temepraturi 1,5 sat mešajući povremeno i dolivajući vodu tako da jelo bude gustine čorbastog pasulja. Nekih pola sata pred kraj kuvanja prestanite da dosipate vodu, i pazite da Vam jelo ne zagori, mešajte ga češće. Trebalo bi da se malo zgusne, tako da ne bude čorbasto već da ima pravu teksturu finog variva, kao na slikama. Pred sami kraj kuvanja ubacite kim, promešajte. Krompir će se uglavnom raspasti, ako ima nekih krupnijih kockica možete da ih izgnjavite ali nema potrebe, lepo je kada se vidi i krompir.

Poslužite toplo uz neku lepu, kiselu salatu. Meni je cvekla, sirova rendana i zakišeljena, uz ovo jelo prosto neizbežna. Po ukusu, možete da poslužite i sa kiselom pavlakom.

Moji čupavci

Čupavci, reče profesor. ( Ako već niste, posetite odmah blog na koji vas pozivam. Profesor zna šta radi. I zna šta piše. Biće vam mnoge stvari jasnije a život u neku ruku lakši, pa i lepši. Jer uvek je bolje znati. )

Eh, kako sam mu bila zahvalna u tom trenu. Slagala bih kada bih rekla da mi nikada ne presahne inspiracija. Mučni su ti trenuci i zastrašujući ali prekine ih tako ponekad neko, kao da zna. Idejom, savetom, pozivom. 

Hvala Vam, još jednom, profesore, što ste baš u  pravom trenu spomenuli čupavce.

Bila sam prvo i zahvalna i radosna. I začuđena - pa kako ih se ja nisam setila? Od kad ih to nisam spremala?

Posle sam se setila zašto ih se nisam setila, i više nisam bila radosna.

U snežno februarsko veče, neke godine, eh, koje godine? Računam, ne sećam se. Ima tome sigurno 12 godina. Znam da sam bila dete, da sam nosila žutu maramu i dve pletenice. Da sam te promrzle večeri po prvi put skupila u grlu hrabrost i prišla igumaniji posle Večernje u crvenoj Žiči, da sam je srcem koje je strepelo od odgovora svom snagom kojom se strepi pitala odmah, jasno i odlučno, može li ona mene da primi u manastir. Zauvek.

- Dođi, dete. - pozvala me je u gostoprimnicu, lepu, toplu odaju kraj kuhinjice i  oslikane bledim i blagim licima svetitelja, velike trpezarije. Pozvala me je tada prvi put na mesto na kom sam provela posle mnoge dane, neizbrojive. Često me zime i snegovi, ako već ne podsećaju na detinjstvo i praznike, podsete na moje žičke dane. Na to kako sam bolesna ležala u toploj, maloj keliji i gledala kako sada već pokojni vladika osveštava bogojavljenske vode i kako sam u tim dugim danima ćutanja i usamljenosti bila rastrzana između spokoja i nemira, želje da ostanem i nužde da se vratim odakle dolazim.

Sela sam i dalje strepeći ali sam bila srećna. Jer ja sam mesecima odlagala taj susret, ja sam mesecima maštala ali se nisam usuđivala da priđem i pitam, da učinim šta od srca želim. Mesecima sam posmatrala u crno odevene devojke što gotovo vilinskim korakom po izlasku iz crkve nestaju iza vrata tajanstvenog mi konaka,  u kom sam  par godina nakon te večeri znala svaku odaju, svaki stepenik, miris kolača iz kuhinje, miris boja i tamjana iz ikonopisne radionice. Miris džema od kajsija i smirne, miris zimskih jabuka i tišine.

Za nama je ušla mlada monahinja N. Prelepa visoka devojka zelenih očiju. Mati mi je tihim glasom rekla da ona ne može mene da primi jer sam još dete ali da mogu, eto, kad god hoću, da dođem i da budem sa njima, ako me pusti mama. 

Razočarana i zbunjena sam bila. I obradovana. Zakoračila sam stazom kojom sam želela da idem. Ipak sam zakoračila. I učinio me je taj odgovor spokojnom. Dobila sam vreme za koje sam verovala da će me učiniti dovoljno hrabrom da ne patim zbog svog izbora, da postanem dovoljno jaka da mogu da utešim one koji će da žale zbog mog odlaska.

N. je spustila na sto čašu njihovog manastirskog soka od jabuke i jedan ogromni, čupavi kolač. Baka nikada nije spremala čupavce, mama i ja jedno vreme jesmo, i svašta smo sa njima radile :-) ali su uvek bili mnogo manji. I naši su čupavci bili divni ali nekako izmenjeni, drugačiji. Ovaj je bio jednostavan, starinski, ukusan i mek, tako nekako domaći.

Provela sam svu svoju ranu mladost čekajući da prestanem da budem dete, negde između škole, kuće i manastira. Negde između neizdržive ljubavi prema porodici i neopisive zaljubljenosti u život monaha. 

U jednom mučnom nedostajanju, u žalosti i besu što ne mogu istovremeno da budem na dva mesta.

U tim odlascima i povratcima, u setnoj zagledanosti preko voćnjaka i livada i reke, kada se s večeri zažute svetla u selu, u pogađanju koje je naše, u suzama kada se vraćam iz manastira kući. 

Nije to bila moja staza.

Ali mi je na tom mestu bilo dobro. Ali se i sada setim sa ljubavlju, sa bolom i sa pitanjem - ako nam neke stvari, neki ljudi, ako nam neke staze nisu suđene, zašto nam je dato da ih volimo?

Kada sam odrasla, srce je umesto mene izabralo. Pisaćiu možda i o tome. I ono je sada mirno. A ja...i ja sam. Njemu verujem.

Sastojci:

Testo:

čaša - 200 ml.

4 žumanceta

2 čaše šećera

4 kašike vanilin šećera

1 čaša jogurta

1 čaša ulja

2 čaše brašna

1 kesica praška za pecivo

sneg od 4 belanceta

+ ako u testo stavite 200 - 300 gr. višanja ili malina dobićete divne voćne čupavce 

ili

možete da koristite koricu narandže ili limuna

Žumanca kratko umutite mikserom sa oba šećera, tako da se sve lepo pomeša. Pošto je to mnogo šećera za 4 žumanceta, nećete da dobijete onu lepu penastu masu nego žutu, zrnastu. Kada se sav šećer pomeša sa žumancima u tu homogenu zrnastu smesu dodajte jogurt pa umutite mikserom par minuta, dodajte nakon toga ulje, umutite opet i na kraju počnite da dodajete brašno pomešano sa praškom za pecivo i dalje muteći mikserom jer ćete tako da izbegnete grudvice. U ovoj fazi dodajte i voće ako se odlučite za taj dodatak.

Isključite mikser pa umešajte nežno varjačom čvrst  sneg od 4 belanceta.

Kada se smese povežu sipajte sve u pleh dimenzija 20x30 ako želite velike čupavce kao ja, ili neki veći ako želite manje, koji ste pokrili papirom za pečenje.

Pecite na 180 stepeni. Ja sam ovog puta pekla skoro 40 minuta, struja je bila slaba. Vi proverite čačkalicom testo posle pola sata, treba da izvučena iz sredine testa bude suva. Takođe, po sredini kolača korica može da se raspukne, ali to nije ništa strašno i neće da se vidi kasnije.

Pečeno testo izvadite iz rerne i ohladite. 

Isecite na 3 dela po kraćoj i 6 delova po dužoj strani, tako da bi trebalo da imate 18 većih čupavaca. Ako volite male čupavce morate da pečete testo u većem prehu jer je pečeno u ovom manjem prilično visoko, te ako kocke malih dimenzija budu previsoke, niti lepo izgledaju niti uopšte imaju izgled kockice. 

Svakako, možete sami da izaberete dimenzije svojih čupavih kockica.

Umak:

200 - 250 gr. šećera

250 gr. putera

100 gr. čokolade za kuvanje - ako volite belu čokoladu, možete da upotrebite nju i dobijete bele čupavce

100 - 150 ml. mleka - ako želite malo da osvežite kolač umesto mleka možete da koristite liker od kafe, liker od borovnice,  liker od maline , mleko aromatizovano konjakom, viskijem ili rumom - ja volim aromatične kolače i moji su čupavci uvek različiti :-) najdraži su mi oni sa likerom od maline i malinama u testu. Dobro, to skoro da i nisu pravi čupavci, ali čupavi su, verujte mi na reč :-)

Na pari zagrejte šećer i mleko ( ili drugu tečnost koju ste izabrali ) pa dodajte isečen na kockice puter. Ništa ne treba da vri, samo postepeno da se istope šećer i puter. Kada se to desi, dodajte čokoladu pa mešajte dok se i ona ne istopi. 

Ja smesu za umakanje sve vreme dok umačem čupavce držim u šerpi sa parom i vodom, u kojoj se grejala i tako sprečim da mi se umak ohladi i stegne jer tada čupavci slabije piju i manje su sočni, mada izgleda kao da je suprotno jer je ohlađena smesa tamnija i čini se kao da se bolje "hvata" za testo.

Uz pomoć dve viljuške umačite kocku po kocku u smesu. Slobodno ih lepo ntopite jer će smese za umakanje sigurno da bude dovoljno.

Za čupavost:

200 gr. kokosovog brašna

Kada kocku testa izvadite iz umaka spustite je u kokos i ukokosajte sa svih strana :-) tako dabude zaista čupava.

Nemojte nikada da čuvate čupavce u frižideru. U stvari, nemojte uopšte da ih čuvate :-).